Glumica Narodnog pozorišta Bojana Bambić u Sibiru je upoznala najljubaznije muškarce na svetu, boravila je u hotelu smeštenom u ulici Josipa Broza Tita, probala je peljmen, koji se zakopava u sneg i služi kao zimnica, a najviše problema imala je da svojim domaćinima objasni kako ne pije votku
Prilikom sletanja u Omsk, udaljen čak 2.700 kilometara od Moskve, mojoj sreći nije bilo kraja. Prava priča bilo mi je samo saznanje da se nalazim u Sibiru. Volim da putujem, i uvek biram neobične destinacije, ali ovu ne verujem da bih sama odabrala. Imala sam čast da sa predstavom Narodnog pozorišta ‘Gospođa ministarka’, u kojoj igram raspuštenicu Soju, otvorim prvi pozorišni festival ‘Akademija’ u ovom, nama tako dalekom azijskom gradu. I čast da upoznam sjajne ljude i fenomenalno se provedem tokom nekoliko dana svoje sibirske avanture.
Minus trideset
Kada smo početkom septembra sleteli na aerodrom, bilo je svega nekoliko stepeni iznad nule. Preko dana je temperatura stizala i do petnaestog podeljka, a u julu i avgustu ona ume da pređe i dvadeset. Domaćini su mi rekli da njihove zime više nisu hladne kao nekada. Bude oko minus trideset, ali ne duva vetar i često pada sneg tako da je, kako kažu, prijatno usled globalnog zagrevanja.

Široki bulevari
Prvi utisak bio je da je sve spektakularno široko. Jedna tamošnja ulica je kao naše četiri. Ono što kod nas nazivamo bulevarom, deluje zaista skromno kada se pogledaju avenije u Omsku. Čitav grad mi nekako neodoljivo liči na Novi Beograd. Omsk je po veličini deveti grad u Rusiji, ima jedva nešto više od milion stanovnika, ali se toliko prostire u širinu da izgleda kao da je mnogo, mnogo veći.

Nafta i tenkovi
Omsk se nalazi na obali reke Irtiš, u neposrednoj blizini njenog ušća u Om, po kojoj je i dobio ime. Predstavlja raskrsnicu puteva između Kazahstana, Sibira i Dalekog istoka. Suvišno je spomenuti transsibirsku železnicu, koja prolazi tuda, a omski aerodrom predstavlja važnu
međunarodnu vazdušnu luku na putu između istoka i zapada. Ovaj vekovima rudarski grad danas je i značajan petrohemijski centar. Najveća rafinerija nafte u Rusiji upravo je tu, a pripada poslednjih nedelja kod nas često spominjanom 'Gazpromnjeftu'. Ekspanzija u eksploataciji nafte i gasa započela je pedesetih godina prošlog veka, kada je izgrađen pravi grad za radnike, i najveći broj žitelja Omska radi upravo u naftnoj industriji. U vreme Sovjetskog Saveza Omsk je dugo godina bio i centar za proizvodnju tenkova, ali je ta industrija odavno dislocirana.

Ostale vestiArhiva