„Užareni pojas Evrope“, aktivni vulkani Stromboli i Vulkano sami na eolskim ostrvima i Etna koja iznad Katanje povremeno ispušta lavu, vrela krv potomaka mafijaških porodica, neuređenost gradova, haos u saobraćaju, miks kultura – Arapi, Kinezi, Afrikanci, plaže na kojima "čilliraju" mladi hipici, ostaci hramova iz antičkog perioda, ogromne katedrale, ulični prodavci, galama, najukusnija riba, masline i torte, mesta na kojima su snimani popularni filmovi, miris mora i potpune slobode.
Svoj prvi susret sa Palermom bih opisala kao „kulturni šok“. Indija u Evropi! Uske ulice, pijace iza svakog ugla, miris ribe, Arapi koji u svojim dućanima seku meso sekirama, crnci sa cigarama sede na pločnicima, Kinezi na tezgama izlažu artikle (od odeće do suvenira) i lokalci koji bacaju sve, što im u datom trenutku nije potrebno, na ulicu...
Želite da pređete ulicu, ali nemoguće je sačekati zeleno svetlo, jer tada opet nemate prvenstvo prolaza. Nemate ga nikada, samo idete nasumično. Trotoar nije dovoljno veliki za sve pa kad siđete na ulicu stopite se sa motociklistima, koji jedino što rade po pravilima to je da idu u obaveznom pravcu.
Palermo je najveći grad na Siciliji, nezvanična prestonica ostrva sa preko milion stanovnika.
U gradu postoje dve glavne ulice – Via Maqueda i Via Vittorio Emanuele koje se seku na trgu Quattro Canti (Četiri ugla). Međutim, otmenija i čistija od ostalih je Via Roma, ulica markirane garderobe i nakita.
Sa dve kapije Porta Felice koja gleda na luku i Porta Nuova koja gleda na Monreale sa jedne i Katedralu sa druge strane, obgrljena je ulica Viktora Emanuela II, čuvenog kralja koji je ujednio 1861. godine sedam država u jednu – Republiku Italiju.
Katerdala sa platoom ispred na kome se održavaju mini koncerti, Teatar Massimo - jedan od najvećih u Evropi, fontana Pretoria, trg Politeama, Engleska bašta sa specifičnih drvećem, vila Garibaldi i Foro Italico su mesta koja ne smete zaobići u Palermu.
Ipak, najveća znamenitost grada je lokalno stanovništvo sa svojim običajima i kulturom drugačijom od one koju poznajemo i na koju smo navikli – zapadnoevropske. U gradu se vlada specifična energija koji stvaraju glasni ljudi sa svojim čudnim navikama i koja svoj vrhunac dostiže u večernjim satima (naročito vikendom) kada kvart preko puta najvećeg pozorišta ispune mladi ljudi i umetnici koji podižu atmosferu.
Stanovnici afričkog porekla redovno za motore povežu zvučnike, puštaju muziku i đuskaju, turisti se stapaju sa lokalcima i piju domaće vino i pivo Castello.
Palermu veliki plus daju obližnja plaža Mondelo sa rezervatom prirode Di Capo Gallo i mini barovima duž obalu, brdo Monreale sa najlepšim pogledom na grad, katakombe – tuneli sa leševima sveštenika pronađeni u XVI veku.
U blizini se nalazi mesto iz koga je potekla reč „La Cosa Nostra“, selo koje je svetsku slavu steklo filmom „The Godfather“ („Kum“) kao rodno mesto čuvenog mafijaškog bosa Don Korleonea (glumili: Marlon Brando, Robert de Niro, Al Paćino).
Vožnja vozom na Siciliji je poseban doživljaj, jer su pruge pretežno građene uz more. Malo turističko mesto Ćefalu uskih kaldrmisanih ulica, sa fasadama žućkaste boje, prelepom plažom i šarenim čamcima, dućanima i picerijama sa najukusnijom picom na ostrvu, jedno je od turistički najposećenijih letovališta u Italiji.
Od Ćefalua nastavljamo ka Mesini, lučkom gradu u kome je snimana „Malena“, poznati italijanski film sa Monikom Beluči u glavnoj ulozi u kome je doslovno opisan duh Sicilije. Svakog dana trajekti uplovljavaju u luku i isplovljavaju iz nje, najčešće iz/ka špicu „čizme“, odnosno Reggio di Calabria kao i od/do Strombolija, aktivnog vulkana na eolskom ostrvu.
Od Mesine zalazimo na obale koje zapljuskuje Jonsko more, prolazimo ispod Etne, kroz Taorminu – džet set mesto sa grčkim amfiteatrom na vrhu brda da bi stigli do Katanje.
Katanja
Za razliku od Palerma, Katanja je uređenija u arhitektonskom smislu – šire su ulice, trotoari, nema previše pijaca. Smeštamo se u hostel u ulici Via Plebiscito koja se nalazi na mestu nekadašnjih zidina grada.
U svom kružnom luku, puna zanatskih radnji, obgrlila je ulicu Vittora Emaneula, Duomo, fontanu slona i glavnu ulicu Via Etna. Upravo na tim mestima u svako doba dana i noći možete videti mlade ljude koji sede, šetaju, razmenjuju osmehe i zavodljive poglede.
Ruševine rimskog teatra, pijaca na trgu Carlo Alberto sa raznim vrstama ribe, sočnog voća i povrća, garderobom second hand i sl, park Bellini i shopping zona u Via Etna čine da se u ovom delu grada turisti najprijatnije osećaju. U Katanji se nalazi i najveća crkva na Siciliji – crkva Sv. Nikole sa nedovršenom fasadom.
Iz Katanje je potrebno oko sat vremena vožnje kako bi došli do Sirakuze, rodnog mesta grčkog matematičara Arhimeda. Nakada su Grci nastanjivali ove predele i ostavili duboko urezan trag na istoriji Sicilije.
UNESCO je uvrstio na listu Svetske kulturne baštine grčki amfiteatar i ostrvo Ortigia, zaštićeno bedemima i kamenim blokovima od jakih udara talasa. Arhimedov trg, Apolonov hram i katedrala sa dorskim stubovima u kojoj se čuva Karavađova slika „Sahrana Sv Lucie“ uz nezaobilazne pijace su glavna atrakcija ostrva.
Na mostićima koji Otrigiu spajaju sa kopnom možete stati kao publika izumiteljima novog sporta. Naime, momci u kajacima sa veslima se dobacuju loptom, a pobeđuje ekipa kojoj manje lopta padne u vodu. Šetnja po stenama, sunčanje na kamenju, aranćina (rižoto bomba) za doručak, kalamare ili oslić za ručak i pasta sa sardinama za večeru uz dezerte poput kanola ili torte sa sedam različitih vrsta čokolade – seteveli u potpunosti va ispune dan.
Jutra u Katanji su čudna. Vidite sunce, ali nailaze oblaci niotkuda i mislite da će se vreme pogoršati dok ne uđete u priču ovog grada koji ima tu nesreću da mu neprestano preti opasnost od vulkana, najvišeg i najaktivnijeg u Evropi, ali istovremeno i sreću da od toga može napraviti pravu turističku atrakciju.
Etna
Otišli smo busom do sela Nicolosi, naselja najbližeg aktivnim kraterima Etne (ime od grčke reči etna što znači gorim). Suvenirnice i restorani spremni čekaju na turiste koji treba skijama da se spuste sa kratera vulkana. Žičara vas vozi do 2500m nadmorske visine gde vas čekaju kombi i vodič sa specijalnom opremom kako bi se što više približili lavi. Koliko niste spremni da za avanturu izdvojite oko 60eur, onda se penjete po ugašenim kraterima na oko 1900m visine.
Najpoznatiji je Silvestri, sa svojim crnim kamenjem i crvenkastom zemljom. Mi smo se peli u patikama i kratkim rukavima po snegu dok se nismo premorili i seli na pauzu. Gde? Na vulkansko kamenje!
Niotkuda se rodila ideja da ostavimo trag na ovako neobičnom mestu sa pogledom od koga zastaje dah. Napisali smo kamenjem koje je vulkan izbacio pre više hiljada godina „BELGRADE JUNGLE TRAVEL“. Dok smo se trudili da natpis izgleda što bolje, dobijali smo aplauze skijaša koji su se žičarom vozili ka vrhu.
Neverovane promena, od plaže do snega, od mora do planine i to ne bilo kakve, već planine koju je vulkan napravio pre oko 35000 godina. Poslednja erupcija Etne je zabeležena 2011. godine, a najveća erupcija u zadnjih 1000 godina desila se 1669. Godine kada je izbačeno otprilike 830,000,000 m³ lave. Naizgled obična Sicilija postala je neobična destinacija za sve one kojima je dosadio standardan odmor na moru uz kupanje i sunčanje.
Prestonica mafije u XIX veku čiji su bosovi kasnije naselili istočnu obalu SAD-a, danas je sigurno mesto gde će vam možda najviše zasmetati dobacivanja Italijana i haos u saobraćaju.

Ostale vestiArhiva