"Ideja je da se u nekim slučajevima fabrike u restrukturiranju ne nude na tenderima za koje znamo da se niko neće javiti u postojećem stanju već da se ulaže svuda gde postoji perspektiva", rekao je Dinkić.
"Napravili smo plan i podelili 175 preduzeća u restrukturiranju u četiri grupe. U jednoj su ona za koja smatramo da mogu da budu državna, ali samoodrživa, to su pre svega RTB Bor, Petrohemija, vojne fabrike, njih ćemo zadržati u državnom vlasništvu, ali imamo godinu i po dana rok da ih učinimo sposobnim da plaćaju sve obaveze, da budu na tržištu kao državne kompanije", rekao je Dinkić.
Prema njegovim rečima, RTB Bor čini to već sada, ali moraju da se reše dugovi iz prošlosti kroz proces restrukturiranja, a u Petrohemiju će država zajedno sa NIS-om investirati 60 miliona evra da bi postali pozitivni i restrukturiraće se ostali dugovi.
"Što se tiče drugih preduzeća, imamo plan da ne čekamo da problemi zakucaju na vrata već da im krenemo u susret", rekao je Dinkić odgovarajući na poslanička pitanja u Skupštini Srbije.
"Da li Srbiji trebaju fabrike poljoprivrednih mašina kao što su IMT i IMR, mi smatramo da trebaju, ali da ove fabrike to ne mogu da rade, mislimo da na urbanim gradskim područjima u Rakovici i na Novom Beogradu ne može da radi ozbiljna fabrika, ali ti radnici imaju iskustva", naveo je ministar.
Kako je istakao, to će biti rešeno tako što će biti izgrađena nova fabrika sa modelom traktora koji će se proizvoditi u Srbiji, osim motora koji će biti "Džon Dirov", a praviće se i kombajni.
Što se tiče kredita za navodnjavanje, pregovara se sa vladom Ujedinjenih Arapskih Emirata da od njihovog Razvojnog fonda dobijemo povoljan kredit od kojeg bi jedan deo upotrebili za čišćenje postojećih kanala, a drugi deo poljoprivrednicima za opremu da bi se podigao nivo proizvodnje, precizirao je Dinkić.
Pošto Vojvodinavode i Srbijavode nemaju odgovarajuću mehanizaciju za čišćenje kanala, moglo bi da se na taj način nađe delimično rešenje za "14. oktobar" iz Kruševca, da se napravi zajedničko ulaganje kao za "Zastavu" i da se pokuša pokretanje proizvodnje, rekao je on.
"U fabrikama koje imaju granični slučaj kao što su fabrika kablova u Jagodini pokušačhemo da postavimo pitanje zašto EPS ne kupuje kod njih kablove, a kupuju neke druge elektroprivrede da li imaju loše mašine, da li je problem cena bakra", rekao je Dinkić.
On je najavio i da će na prvoj sednici Vlade posle Nove godine biti donet program za podršku malim i srednjim preduzećima kroz kredite za likvidnost, a donet je i plan da se za preduzeća u restrukturiranju za koja se pouzdano zna da neće moći da izvrše obaveze obezbedi novac za overu zdravstvenih knjižica.

Ostale vestiArhiva