Sve dok Srbija značajnije ne poveća svoje površine pod voćem i povrćem, ne može se očekivati ni veća navala kupaca na štandovima, jer uz kvalitet oni traže i dovoljne količine robe.
Prošle godine je u Srbiji proizvedeno oko 240.000 tona jabuka, što je primera radi količina koju u Italiji ubere samo jedna kooperativa koja je sastavljena od par

Važna podrška države
Građenje brenda srpskih proizvođača svakako bi bilo brže da iza njih na sajmovima stoji država, što su u Berlinu veoma uspešno učinile Turska, Holandija ili primera radi Argentina. Srbija, nažalost, još uvek nema tu snažnu podršku države, ali se proizvođači i prerađivači sami trude da nađu put do kupaca širom sveta.
„Delta agrar“, najveći srpski izvoznik jabuka, imao je svoj štand na sajmu „Fruit logistika“, gde se sastaju najjači svetski proizvođači i trgovci, sa namerom da promoviše nove sorte jabuka koje se uzgajaju u Čelarevu, „modi“ i „kiku“, a za koje licencu ima samo nekoliko svetskih proizvođača.
Slobodan Košutić, direktor prodaje i otkupa voća u „Delta agraru“, kaže da je plan ove kompanije da u skorijoj budućnosti proizvede oko 12.000 tona jabuka godišnje od čega će stranim tržištima plasirati oko 10.000 tona. On kaže da ova kompanija najveći deo svoje proizvodnje prodaje na ruskom tržištu.
- To što srpski proizvođači ne izvoze za evropsko tržište ne znači da su naši proizvodi lošiji od njihovih. Naprotiv, u proizvodnji poštujemo sve standarde kvaliteta koji važe na nivou EU. Naši proizvođači samo ne uspevaju da postignu cenu koštanja koju ima jedan evropski voćar - kaže on.
Na ovoj međunarodnoj smotri voća i povrća svoje uzorke su izložili i članovi Poslovne zajednice „Plodovi Srbije” koji okupljaju najveće izvoznike voća i povrća. Oni se takođe slažu da srpsko voće ima kvalitet, ali i tvrde da Srbija što pre mora početi da osvaja evropsko tržište.
- Rusija se pridružuje STO i dužni su da smanje carine za sve zemlje članice, što znači da uskoro naš bescarinski odnos neće biti velika prednost jer će carine biti niže i za ostale evropske voćare. Tako da mi polako gubimo to tržište - kaže za „Blic“ Vladimir Večić, direktor „Agroproma“ Subotica koji takođe izvozi jabuke na rusko tržište.
Izlaganje na ovakvim sajmovima nije bitno samo za firme koje nastoje da stupe u kontakt sa što većim brojem kupaca. Primera radi, od uspeha „Delta agrara“ direktno zavise i proizvođači jabuka u Srbiji od kojih ova kompanija otkupljuje robu, ali i kooperanti ove firme.
Julka Toskić, direktor stručne službe „Delta agrara“, kaže da je u interesu i samih proizvođača da rade za veliki sistem jer na taj način bivaju naterani da proizvode najkvalitetniji proizvod.
- I što je najvažnije, mi im nudimo sigurno tržište u narednih 15 godina jer se „Delta agrar“ samim ugovorom o kooperaciji na to obavezuje. Minimalna površina na kojoj je potrebno zasaditi jabuke je jedan hektar - kaže Toskićeva za „Blic“.
Računica pokazuje da se na voćnjacima ove kompanije ostvaruju prinosi od 70 tona jabuka po hektaru, što je i do tri puta više nego što se ubere u jednom klasičnom srpskom voćnjaku iste površine.
Ipak, da bi se neki poljoprivrednik osmelio da u jedan hektar pod jabukama uloži oko 25 000 evra, potrebna je pomoć države kroz subvencije, ali i niže kamatne stope za zaduživanje.

Ostale vestiArhiva