Prema oceni Fiskalnog saveta, linearnim smanjenjem zarada u javnom sektoru za 10 odsto ostvaruju se osetne uštede, ali to još neće biti dovoljno da se u kratkom roku uspostavi održivi novi državnih izdvajanja za zarade.
"Doslednom primenom drugih mera, pre svega smanjenjem broja zaposlenih u javnom sektoru, u naredne tri godine mogao bi da se dostigne održiv nivo izdvajanja iz budžeta za plate", naveo je Fiskalni savet u saopštenju podeljenom novinarima.
Fiskalni savet je naveo i da nivo umanjenja penzija nije optimalan jer se dobijaju relativno male uštede.
"Nakon umanjenja, penzije će ostati na nivou koji je znatno viši od ekonomske mogućnosti privrede da ih finansira", navodi se u saopštenju.
Fiskalni savet je istakao da je smanjenje plata i penzija prvi korak za izbegavanje krize javnog duga, ali da je uz to neophodno i rešavnje problema javnih preduzeća i državnih banaka, smanjenje sive ekonomije i srpovođenje strukturnih reformi.
"Rastući fiskalni deficit i javni dug ukazuju na to da je trenutno stanje javnih finansija u Srbiji neodrživo. Dodatni problem koji preti da potpuno uništi javne finasije Srbije je neuspešno poslovanje javnih preduzeća i državnih banaka", naveo je Fiskalni savet.
Zbog svega toga, dodaje se, potreban je potpuni zaokret u vođenju fiskalne politike, ali i upravljanju javnim preduzećima i bankama jer je alternativa kriza javnog duga, a to znači pad BDP od oko 10 odsto, visoka inflacija, deprecijacija dinara i veliki pad životnog standarda.
Fiskalni savet je naveo da usvojeni rebalans ukazuje na to da će stvarni deficit budžeta Srbije u 2014. iznositi oko 300 milijardi dinara, iako je u samom rebalansu prikazana njegova znatno manja vrednost.
Rebalansom budžeta formalno je predviđen deficit od 225 milijardi dinara, ali on uključuje sve troškove koje država ima usled lošeg poslovanja javnih predzeća i državnih banaka i neke rashode koji se finansiraju iz projektnih zajmova.
Navodi se i da su rebalansom budžeta za 2014. znatno povećani rashodi za različite subvencije što u pojedinim slučajevima može biti veoma opasno.
Povećanje subvencija je posledica lošeg planiranja, ali i pojave novih rashoda za te troškove tokom godine, naveo je Fiskalni savet i dodao da i pored toga što je država ostala dužna bankama oko osam milijardi dinara po osnovu realizovanih subvencija za kredite za
likvidnost, kao i 1,6 milijardi dinara reciklerima, taj dug nije bio uključen u budžet.
Fiskalni savet smatra da bi prilikom izrade budžeta za 2015. godinu trebalo da budu uključeni svi rashodi države i da budu jasno prikazani.

Ostale vestiArhiva