Kako su naveli članovi Saveta, nema mesta za povećanje plata u javnom sektoru i penzija.
Na konferenciji za novinare Fiskalnog saveta je rečeno da bi odstupanje od smanjenja plata i penzija vratilo budžetski deficit na stari nivo.
Procena Fiskalnog saveta je da će deficit "bez popuštanja fiskalne discipline" u 2015. iznositi pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je rekao da bez trogodišnje fiskalne konsolidacije, koja se zasniva na smanjenju plata i penzija, nije moguće trajno ozdravljenje javnih finansija u Srbiji, jer je neizvesno da će po drugim osnovama biti postignute uštede u budžetu.
"Velika je neizvesnost da li će biti sprovedene reforme javnih preduzeća, završena privatizacija i racionalizovana javna uprava smanjenjem broja zaposlenih", rekao je Petrović.
Prema njegovim rečima, čak i minimalno povećanje plata i penzija u 2015. godini ne bi bio dobar potez vlasti jer od toga zaposleni u javnom sektoru i penzioneri ne bi bolje živeli, a budžet i država bi bili na gubitku.
Petrović je kazao da Fiskalni savet još nije razgovarao sa premijerom Aleksandrom Vučićem, koji nagoveštava mogućnost da plate i penzije budu povećane, o efektima takve mere i odstupanja od budžetske štednje.
Petrović je ukazao da je loš potez vlasti i to što je do 1. avgusta odloženo poskupljenje struje, za 12 odsto, iako je dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom bio da struja poskupi od 1. aprila ove godine za 15 odsto.
"Ni sa poskupljenjem od 12 odsto struja neće imati ekonomsku cenu, što znači da je neizbežno poskupljenje i narednih godina. Socijalna politika ne može da se vodi preko cene struje, čime se dodatno podstiče neracionalno trošenje tog ograničenog resursa", istakao je Petrović.
Komentarišući procene predstavnika Vlade da bi Srbija ove godine mogla da ima pozitivan privredni rast, Petrović je kazao da rast može biti baziran samo na osnovu porasta neto izvoza i investicija, što se još ne dešava.
"Fiskalni savet zadržava procenu da će u 2015. godini Srbija imati pad BDP od 0,5 odsto. Izuzetno povoljna poljoprivredna sezona mogla bi da podigne BDP iznad nula odsto, a neuspešna da ga obori ispod minus 0,5 odsto. Investucije u prvom kvartalu su imale rast od 4,4 odsto, ali je neizvesno šta će se dešavati do kraja godine, a neto izvoz je opao", rekao je Petrović.
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov je ukazao da je reforma Poreske uprave neophodna za efikasnije suzbijanje sive ekonomije i trajno povećanje javnih prihoda. Procena saveta je, kako je rekao, da bi na taj način budžetski prihodi mogli godišnje da se uvećaju za 300 do 350 miliona evra.
"Za ostvarenje fiskalnih planova u 2016. godini mora u 2015. da bude otpušteno 9.000 zaposlenih u javnom sektoru i to će biti test za Vladu. Međutim, još nema preciznih planova kako i u kojim rokovima će to biti učinjeno", kazao je Altiparmakov.
Prema rečima člana Fiskalnog saveta Vladimira Vučkovića, nereformisana javna i državna preduzeća su najopasniji rizik za uspešno sprovođenje fiskalne konsolidacije.
"Državna preduzeća i dalje mnogo koštaju jer se ukupno za aktiviranje garancija i za subvencije godišnje troši 700 miliona evra, što je 2,1 odsto BDP. Za Srbijagas je dato milijardu evra kroz garancije i subvencije, a EPS duguje milijardu evra, koje vraća iz svojih sredstava", rekao je Vučković.
On je dodao da su procene da je u EPS-u višak od pet do deset hiljada ljudu, a Fiskalni savet smatra da oni koji će dobiti otkaz treba da dobiju otpemnine koliko i zaposleni u javnom sektoru, 200 evra po godini straža, kao i u Železnicama Srbija, gde je višak oko trećina od 17.000 radnika.

Ostale vestiArhiva