Iako su premijer Aleksandar Vučić i ministar Dušan Vujović više puta izjavili da ostvarene uštede u budžetu daju prostor da se pomenuta primanja uvećaju, iz Saveta su juče poručili da nema budžetskog rezultata na osnovu kojeg bi se to moglo učiniti u kraćem roku.
- Ako bi se plate i penzije vratile na nivo pre umanjenja, deficit budžeta bi se povećao za 1,5 odsto BDP i praktično vratio na nivo s kraja prošle godine. Ekonomski je potpuno izlišno otvaranje ove diskusije. Ni uvećanje od jedan ili dva odsto primanja ne bi imalo smisla, jer ako je žrtva već napravljena, nije u redu da se od nje tako brzo odustaje - objašnjava predsednik Saveta Pavle Petrović, i podseća da je i sporazumom sa MMF predviđeno da plate i penzije budu zamrznute sve dok se rashod za njih ne umanji na sedam odsto BDP za plate i 11 odsto za penzije.
Nikola Altiparmakov smatra da Srbija ima još mnogo toga da uradi.
- Rezultati jesu bolji od planiranih. Fiskalni deficit bi ove godine mogao da bude nešto ispod pet odsto BDP. Evidentno je i poboljšanje naplate poreza, pre svega akciza. To će umanjiti deficit do 0,7 odsto BDP. Uvođenje akciza na struju uticaće na smanjenje minusa za oko 0,2 odsto BDP. Međutim, jedan deo ušteda i poboljšanja prihoda otići će na povećanje davanja za kamate. Na povećanje prihoda države uticali su i prilivi od izdavanja licence za 4G telefoniju ili uplate dividende javnih preduzeća - objašnjava Altiparmakov.
Vladimir Vučković napominje da bi, ukoliko deficit u ovoj godini bude ispod četiri odsto BDP, to bila posledica neefikasne realizacije kapitalnih projekata.
Vladimir Vučković upozorava da javnost još nije videla plan restrukturiranja EPS-a, ali da se računa da je u ovom sistemu višak oko 10.000 ljudi. „Bilo bi dobro da se i u slučaju EPS-a isplaćuju otpremnine od po 200, a ne 800 evra po godini staža, koliko bi se moglo odrediti na bazi njihove prosečne zarade“, napominje Vučković.

Ostale vestiArhiva