Uoči obeležavanja svetskog dana izbeglica, UNHCR saopštava da je na svetu 59,5 miliona ljudi prisilno raseljeno. Problem s kojim se Evropa suočava je sve veći broj migranata koji dolaze sa Bliskog istoka.
Jedna od njihovih stanica je i Srbija. Beograd ovaj problem ne može da reši sam, poručuje ministar unutrašnjih poslova, imajući pogotovo u vidu sve veći broj zahteva za azil.
Iako većini emigranata Srbija nije cilj, ipak se, od 2008. kada je bilo svega 77 zahteva za azil, došlo do 28.000, koliko ih je od početka godine.
"Njih je trenutno oko milion i po na tursko-sirijskoj granici, svakog dana prelaze u Tursku zatim u Grčku, Makedoniju, Bugarsku, iz njih u Srbiju i idu dalje. Apsolutno je nemoguće, a ne bi bilo ni normalno da sprečimo ljude da ulaze", kaže ministar policije Nebojša Stefanović.
Srbiji je, kaže Stefanović, potrebna pomoć u hrani, lekovima, smeštaju za one koji čekaju odluku o azilu, ali i u ljudima, tehnici, termovizijskim vozilima za nadgledanje, kako bi se sprečili ilegalni prelasci granice.
"Kada pričamo o najugroženijim delovima terena, to je trenutno od petlje Palić do graničnog prelaza Horgoš, gde se i auto-put pruža uz samu državnu granicu. Naravno da je to i najpogodniji deo državne granice za ilegalne prelaske i tu imamo najviše aktivnosti sa naše strane", ističe načelnik Regionalnog centra Granične policije Mladen Mrdalj.
Iako ni Evropa na zid ne gleda blagonaklono, ne može Mađarskoj da zabrani da ga podigne.
Hans Fridrih Šoder, šef Predstavništva Visokog komesarijata UN za izbeglice u Srbiji, kaže da ograde nisu rešenje.
"One bi samo mogle pogoršati situaciju jer bi izbeglice mogle da se zaglave negde na putu u nameri da se nađu sa svojim porodicama u zapadnoj Evropi, a onda bi mogli da se obrate krijumčarima, kriminalcima jer nemaju način da legalno pređu granicy", rekao je Šoder.

Makedonija, iz koje emigranti dolaze u Srbiju, izmenila je Zakon o azilu. Sada je dozvoljen legalan boravak od 72 sata u toj zemlji, tokom kojih osoba može ili da zatraži azil ili da napusti zemlju.
"U prvih pet meseci ove godine imali smo tri puta više otkrivenih ilegalnih migranata nego prošle godine. To povećanje broja od 300 procenata utiče i na bezbednost migranata, bezbednost na putevima, ali znači i veće troškove za državu", objasnio je makedonski ministar unutrašnjih poslova Mitko Čavkov.
Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović smatra da će to dodatno povećati pritisak na Srbiju – brže će prolaziti kroz Makedoniju, jer mogu da koriste i javni prevoz. "S druge strane, to jeste jedna mera koja ima u vidu potrebu ljudi koji prolaze kroz Makedoniju. Da podsetim, Makedonija je jedna od zemalja u kojoj tražioci azila najgore prolaze", rekao je Đurović.
Da fizičke barijere nisu rešenje podseća i primer iz Slovačke od pre nekoliko godina, mada sa drugačijim povodom. U jednom selu, betonskim zidom vlasti su pokušale da ograde kamp Roma od lokalnog stanovništva, koji su se žalili da ih Romi potkradaju. Završilo se tako što je u selu podmetnut požar.

Ostale vestiArhiva