S obzirom da naša zemlja ima veliki, neiskorišćeni potencijal za proizvodnju hrane, Popović ukazuje da treba iskoristiti zabranu uvoza turskog voća i povrća i pojedinih mesnih prerađevina u Rusiju od 1. januara 2016. godine.
Podsećajući da je srpska privreda u prethodnih godinu i po dana propustila već jednu šansu jer nije uspela da poveća izvoz na rusko tržište posle uvođenja recipročnih sankcija između Rusije i EU, Popović kaže da bi vlada zbog novonastale situacije morala još jednom da razmotri i odustane od namere da čak i nominalno smanji Agrarni budžet i subvencije poljoprivrednim proizvođačima u 2016. za oko 110 miliona dinara.
Takođe, deo novca u budžetu za narednu godinu trebalo bi odvojiti i za subvencionisanje kamata na kredite, koje bi banke odobravale kompanijama sa ugovorenim izvoznim poslovima na ruskom tržištu, kaže Popović u autorskom tekstu u "Večernjim novostima" .
Za te namene, dodao je on, mogao bi da se iskoristi i deo sredstava Fonda za razvoj i Agencije za osiguranje i podsticanje izvoza, u suprotnom, ukoliko vlada ne pomogne domaćim privrednicima da iskoriste i drugu šansu za proboj na rusko tržište, pitanje je da li će im se nova, treća prilika uopšte i ukazati.
Upozorava da se kompanije iz drugih zemalja sveta neće, kako kaže, libiti da pojure i zauzmu pozicije na ogromnom tržištu sa više od 150 miliona potrošača i 50 puta većim bruto domaćim proizvodom od Srbije.
Koliko se prostora danas otvara na ruskom tržištu, najbolje svedoči podatak da je turski izvoz u Rusiju prošle godine vredeo 6,6 milijardi dolara, kaže Popović i dodaje da ako se srpske firme izbore za samo dva odsto tog "kolača", izvoz naših kompanija u Rusiju povećao bi se za više od 130 miliona dolara, ili za čak 20 odsto.
Popović smatra da je osim za poljoprivredne proizvođače i prerađivačku industriju, ovo velika šansa i za razvoj srpskog turizma i obnovu posustalog građevinarstva.
Ukazujući da je samo u toku prošle godine Tursku posetilo blizu pet miliona ruskih turista, koji tamo godišnje u proseku troše skoro četiri milijarde dolara, što je oko 10 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije, Popović smatra da bi deo njih, uz agresivniji nastup tur operatera na ruskom tržištu, mogao da se dovede u Srbiju.
Takođe, država bi garancijama mogla da stane i iza naše građevinske operative kako bi ponovo zauzela mesto kakvo je nekada imala u Rusiji.
Popović podseća da srpske kompanije, trenutno u ukupnom uvozu Rusije učestvuju sa zanemarljivih 0,35 odsto i da se taj udeo ne može bitnije povećati bez snažnije institucionalne, finansijske, logističke i svake druge podrške države.
"Na nama je samo da tu šansu iskoristimo, u suprotnom to mesto će zauzeti neko drugi, možda baš oni koji od nas u pola glasa traže da uvedemo sankcije Rusiji", napominje on.
Država bi pored Ministarstva, Kancelarije, skupštinskog Odbora i drugih institucija za evropske integracije, trebalo hitno da osnuje makar jednu instituciju koja bi se bavila podsticanjem našeg izvoza na rusko tržište - Kancelariju za ekonomsku saradnju sa Rusijom, zaključuje Popović.

Ostale vestiArhiva