Ambasadori 28 zemalja članica EU obavezale su se na tajnost. Nemački list navodi da je "Evropska komisija striktno upozorila da javnost ni pod kojim okolnostima ne bi smela da sazna detalje razgovora koji su održani 23. marta, kao i da je visoka predstavnica EU za bezbednost i spoljnu politiku Federika Mogerini istakla da je ugled Evrope na kocki".
Evropske diplomate postigle su dogovor po kojem će sarađivati sa sudanskim diktatorom u oblasti oko Roga Afrike kako bi sprečili tzv. "ekonomske migrante" da krenu put Evrope, a sve pod vođstvom Nemačke. Ovaj dogovor obavezuje EU da za tri godine uplati 40 miliona evra u budžete osam afričkih zemalja, uključujući i Sudan. Prema podacima "Špigela" i televizije "ARD", taj novac biće iskorišćen striktno za zaštitu granica.

Šta uključuje ovaj sporazum?
Evropska unija će u Sudan (i ostale afričke zemlje uključene u sporazum) poslati kamere, skenere i servere za registrovanje izbeglica na granicama, a obučavaće i sudansku graničnu policiju kako da spreči ilegalan prelazak granice. Pored toga, novcem iz EU izgradiće se i dva izbeglička kampa u Sudanu, koji će imati i prostorije za pritvor izbeglica koje budu pokušavale ilegalno da pređu granicu.
Projektom će upravljati nemačka agencija "GIZ". Ova agencija pripada vladinom sektoru, a i ranije je radila projekte u autoritarnim državama. Primera radi, u Saudijskoj Arabiji nemački stručnjaci obučavaju graničnu policiju u pogledu korišćenja visoko tehnološke opreme koja služi za nadzor i kontrolu graničnih prelaza. Prema pisanju "Špigela", ova agencija služi kao svojevrsni paravan u slučajevima kada nemačka vlada želi da posluje "malo manje transparentno nego inače".

Važna ruta
Sudan, inače treća najveća afrička zemlja, je bitan zbog toga što kroz njegovu teritoriju prolazi izuzetno važna izbeglička ruta. Migranti iz Eritreje, Somalije, Demokratske Republike Kongo i Centralne Afričke republike traže način da dođu do libijskog Kartuma, odakle se ukrcavaju na brodove za EU. Najbliži put do broda jeste preko Sudana. Prema podacima Ujedinjenih nacija, trenutno oko četiri miliona izbeglica pokušava da se dokopa Evrope koristeći baš ovu rutu.
- Evropa je sada stavila ključ za kontrolu migracije, a samim tim i sudbinu izbeglica, u ruke čoveka koji se sumnjiči za ratne zločine. Režim koji je destabilizovao čitav region i raselio milione ljudi sada treba da bude rešenje za EU - kritikovala je Marina Peter, ekspert za područje Roga Afrike u nemačkom ogranku humanitarne organizacije "Nahranimo svet".

Rizik koji preuzima EU
Evropska unija se ovim sporazumom kocka sa svojim ugledom. Ne samo zbog toga što se u tajnosti dogovarala sa ratnim zločincem, već i zbog toga što bi skupocena oprema za nadzor, koja će biti plaćena iz Fonda za bespovratna sredstva, mogla da bude zloupotrebljena od strane afričkih režima kako bi se vršila represija nad stanovništvom.
Jedan sudanski general rekao je za "Špigel" da oprema neće biti korišćena samo za nadzor izbeglica, već za celu sudansku populaciju. Prema njegovim rečima, Baširov cilj je apsolutni nadzor nad stanovništvom.
Pored toga, stručnjaci poput Peterove izražavaju veliku sumnju u želju sudanskog režima da bude ozbiljan partner u sprečavanju migracije. Ona ističe da i sam taj režim sarađuje sa kriminalnim mrežama krijumčara ljudi, i od toga ubira veliki profit. Pojedini izveštaji NVO i humanitarnih agencija ukazuju da je sudanska policija u velikom broju slučajeva prodavala izbeglice trgovcima ljudi, koji su ih zatim preprodavali u roblje.

Optužbe na račun Omara al Bašira
Najveću kontroverzu u ovom sporazumu čini činjenica da je u ovaj dogovor uključen Sudan, zemlja čiji je predsednik optužen za stravične ratne zločine, genocid i zločine protiv čovečnosti u Darfuru, gde je ubijeno oko 300.000 ljudi, dok je više od dva miliona prisilno raseljeno.
Pored toga, "Amnesti internešnal" tereti Bašira za otmicu i mučenje političkih protivnika, dok su ga moge zemlje, između ostalih i SAD, optužile da pruža finansijsku pomoć teroristima.

Gaf srpskog predsednika
Široj srpskoj javnosti predsednik Sudana Omar al Bašir postao je poznat nakon pisanja "Blica" o gafu predsednika Srbije Tomislava Nikolića i njegovog savetnika Ivana Mrkića, koji su odlikovali sudanskog diktatora uprkos tome što ga pola sveta tereti za ratne zločine.
Opravdanje predsednika Nikolića bilo je to što "Sudan nije priznao Kosovo".
"Blic" je tada kontaktirao i NVO "Bašir voč", koja već godinama skuplja dokaze protiv Bašira i pokušava da predsednika Sudana izvede pred lice pravde.
"Nadamo se da je predsednik Srbije nenamerno napravio grubu grešku", rečeno je tada "Blicu" iz ove organizacije.

Ostale vestiArhiva