Ove tri zemlje već dugo pokušavaju da budu deo saveza bez granica unutar Evropske unije, a pre nekoliko meseci dobili su signal da bi to moglo da se dogodi početkom 2019. godine.
Ipak, već sada je u Evropskom parlamentu na dnevnom redu proširenje šengenske zone, pa se, logično, postavlja pitanje da li bi ulazak Rumunije, Bugarske i Hrvatske u taj bezgranični prostor mogao da oteža ili olakša građanima Srbije ulazak u zemlje EU. Da li će, zbog izbegliče krize, na granicama sa susedima da se diže neka nova bodljikava zavesa, kakvu smo imali prilike da vidimo na graničnom prelazu sa Mađarskom ili Hrvatska sa Slovenijom?
"Sistemske provere svih osoba koje ulaze u šengenski prostor"
Maja Bjeloš, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, navodi da proširenje Šengena može imati za posledicu pojačanu kontrolu na spoljnim granicama, ali i sistematske provere u bazama podataka svih osoba koje ulaze ili izlaze iz šengenskog prostora, uključujući i stanovnike EU.
Jače konrole na tri granice
- Ukoliko se šengenski prostor proširi na Hrvatsku, Rumuniju i Bugarsku, to će izvesno dovesti do povećane kontrole granice Srbije sa ovim zemljama, kao i intenzivnije međunarodne policijske saradnje. S obzirom na to da EU želi da spreči da se postojeće krize u azijskim i afričkim zemljama preliju na njenu teritoriju, to za rezultat može da ima da će Srbija u narednom periodu imati veću ulogu u rešavanju bezbednosnih problema kao što su kontrola kretanja izbegilca, migranata, kao i problem terorizma na svojoj teritoriji i granicama - navodi Bjeloš za "Blic".
Ali manje čekanja za dalji put u Evropu
Ipak, ulazak srpskih suseda u šengen zonu ne treba apriori da bude loš. Sagovornici "Blica" navode da bi to za građane Srbije, a naročito za privrednike, mogla da bude i dobra vest.
Vladimir Međak, istraživač u Evropskom pokretu, podseća da bi to značilo da će naši sugrađani koji putuju u EU u tom slučaju prelaziti jedan granični prelaz (preko Hrvatske), a ne dva (Hrvatske i Slovenije), što je sada slučaj.
- To znači manje čekanja za građane, manje troškova i čekanja za privrednike. Čak 75 odsto robe koja se izvozi iz Srbije ide preko granica sa Hrvatskom, a samo jedna četvrtina preko Mađarske i drugih graničnih prelaza - objašnjava Međak za "Blic".
Striktnija kontrola na zelenim granicama
Velike promene ne očekuje Igor Novaković, istraživač pri Isak fondu. On navodi da će to imati uticaja na građane pomenutih država, jer će se izbrisati granice unutar EU, dok se za nas ništa bitno neće promeniti.
- Moguća je malo striktnija zelena granica (granica van zvaničnih graničnih prelaza prim.aut), ali i ona je, u slučaju Hrvatske, pojačana već samim ulaskom u EU - kaže za "Blic" Novaković.
Hrvatski poslanik: Evropa ne sme da postane tvrđava opasan bedemom
Šta će se dešavati sa hrvatskim granicama i onima koji žele preko nje da pređu kada ta država uđe u šengensku zonu, za "Dojče vele" govorio je hrvatski poslanik u Evropskom parlamentu Tonino Picul
Iako ne veruje u dizanju gvezdenih zavesa, Picula poziva na ozbiljnost:
- Izbeglička kriza i terorizam su posledično, između ostalog, doveli do manjka poverenja među državama članicama. Zbog toga danas imamo kontrole na spoljnim granicama, ali i sistematske provere u bazama podataka svih osoba koje ulaze ili izlaze iz šengenskog prostora, uključujući i stanovnike EU.
On je istakao da Evropa zaista ne sme da postane tvrđava opasana nepremostivim bedemom, ali dodao i da "Evropa koja nije bezbedna ne može da bude simbol blagostanja i otvorenosti".
- Trebalo bi jačati poverenje, ali i sisteme bezbednosti. Pitanje je političke mudrosti i dogovora – pronaći balans između jednog i drugog. Trebalo bi se fokusirati na evropsku solidarnost i rešavanje problema saradnjom, koliko god bili složeni - zaključio je Picula.

Ostale vestiArhiva