Za urušavanje zaštitnog zida u Grdeličkoj klisuri na deonici Koridora 10 prvi osumnjičeni je, što se tiče Zorane Mihajlović, glavni izvođač radova, španska kompanija „Azvi”, koja će, kako ona navodi, platiti najveći deo troškova za otklanjanje štete. Ali, ministarka građevinarstva smatra da se odgovornost ne može skinuti ni sa projektanta – „Koridora Srbije”. U istragu će, kako je najavila, biti uključena i BIA, koja je, po njenim rečima, već duže vreme angažovana na proveri gotovo svih ogromnih infastrukturnih projekata koji traju godinama, a imaju „rizike finansijske, ekonomske i druge prirode”.
Za Mihajlovićevu je u načinu na koji „Koridori Srbije” vode gradnju Koridora 10 sporno već i to što je projekat za deonicu kod Grdeličke klisure menjan barem 11, ako ne i više puta od 2010. godine.
– Zašto se menjala metodologija, zašto je ministarstvo dalo građevinsku dozvolu 2010. i nije više nikad bilo informisano o promeni projekata? Svi radovi tih kompanija su osigurani i kompanije će snositi troškove popravke i sređivanja – kazala Mihajlovićeva.
Direktor „Koridora Srbije” Zoran Babić prethodno je priznao da su u tom javnom preduzeću još od aprila znali da projektno rešenje za „Kosinu 2” kod Predejana nije adekvatno i da su bili sigurni da će do ovakvog scenarija doći, to jest da će se ona urušiti. Međutim, iz reči ministarke Mihajlović može se zaključiti da se za nestabilnost ove kosine znalo i prošle godine.
– Kada se prošle godine desilo obrušavanje kod početka tunela Predejane tražili smo proveru svih stotinak kosina na Koridoru, od čega je utvrđeno da ima 20 rizičnih, a jedna od njih je kosina broj 2. Država je platila projekat pravljenja galerije, koji je urađen u junu, i videćemo zašto nije urađeno po projektu – rekla je Mihajlovićeva, a prenosi Tanjug.
Ona je najavila da će od Inženjerske komore Srbije, kao nezavisnog tela, tražiti oduzimanje licence nesavesnim inženjerima.
– Zahtevaćemo da svim inženjerima koji su od 2010. do 2018. stavili potpise na projekte kosine koja je pala u Grdelici, kao i svima koji su odobrili 11 revizija na projektu, oduzmu licence. Bez obzira na to da li je reč o neznanju ili nečem drugom – istakla je Mihajlovićeva, a prenela Beta.
Potpredsednica vlade, ipak, ne dovodi u pitanje rok za završetak auto-puta, čija bi gradnja trebalo da bude okončana do kraja godine.
– Ni jedan jedini kilometar Koridora neće se pustiti a da nije bezbedan za saobraćaj. Ovo ometa završetak radova, jer smo angažovali dodatnog izvođača, kompaniju „Integral inženjering”, koja raščišćava teren i radiće 24 sata – naglasila je Mihajlovićeva za RTS.
Mediji su prethodnih dana spekulisali da se zaštitni zid na deonici auto-puta od Grdelice do Caričine doline srušio jer španski „Azvi” nije napravio vertikalne odvodne kanale, već je umesto njih horizontalnim preprekama zadržavao vodu, koja je pokrenula klizište. Navodno je za to, jeftinije rešenje odobrenje dao prethodni direktor „Koridora” Dmitar Đurović.
Dobrica Damnjanović, načelnik Odeljenja za inženjersku geologiju Geološkog zavoda Srbije, smatra da je problem u loše rešenom odvodnjavanju terena i velikom nagibu kosine.
– Padine sa obe strane Morave su u škriljcima, koji nisu čvrsta stenska masa i ne mogu da trpe strme kosine. One su morale da budu manjeg nagiba i teren je trebalo da se drenira i da se površinske vode pokupe iznad potpornog zida i uređenim kanalom spuste do reke – ističe Damnjanović.
Nejasno je i kako je moguće da se potporne konstrukcije obrušavaju tri puta za šest meseci, a da nadzorni organ, konzorcijum „Luis Berger i Egnatia Odos” ne odgovori kako je do toga došlo. Tim pre što su oni morali da ispitaju brojne revizije projekta i da utvrde da li su bezbedne. „Politika” je pitala resorno ministarstvo da li je i kakve propuste uočila republička građevinska inspekcija, koja kontroliše ove gradilište, ali umesto odgovora uputili su nas na „Koridore Srbije”.
Spornu deonicu Koridora 10 prvobitno je projektovao Saobraćajni institut CIP 2010. godine, ali su je bez saglasnosti CIP-a preprojektovali „Koridori Srbije”, potvrdio je Milutin Ignjatović, generalni direktor CIP-a.
Posle obrušavanja zida u maju ove godine „Koridori Srbije” angažovali su ekspertski tim na čelu sa Grkom Marinosom Skempasom, građevinskim inženjerom i stručnjakom za kosine, ali kako nezvanično saznajemo, njegov izveštaj, koji bi trebalo da sadrži i predlog sanacije problematičnih kosina na Koridoru 10, još nije gotov.
Deonica Gornje polje – Caričina dolina finansira se iz kredita Evropske investicione banke, a vrednost posla iznosi oko 40 miliona evra.

„Koridori”: štetu neće platiti građani Srbije
Nakon što se utvrdi čija je odgovornost za obrušavanje potporne konstrukcije na „Kosini 2” znaće se i ko će snositi troškove sanacije, navode „Koridori Srbije” u pisanim odgovorima „Politici”.
– Očekuje se da će troškovi iznositi maksimalno sedam miliona evra i neće pasti na teret građana Srbije – ističu u ovom preduzeću.
Osnovni projekat zaštite „Kosine 2” izradio je Saobraćajni institut CIP, a posle ukazivanja na njenu nedovoljnu zaštitu, kažu u „Koridorima”. Početkom 2016. godine, na insistiranje „Koridora”, kako dalje tvrde, taj projekat je izmenjen i Građevinski fakultet iz Beograda izradio je novo projektno rešenje sanacije. I ono je u međuvremenu pretrpeo čak 11 revizija usled nepovoljnih i nepredvidivih hidrogeoloških uslova.
„Koridori Srbije” su konstantnim monitoringom u Grdeličkoj klisuri utvrdili da je „Kosina 2” nedovoljno zaštićena, i u junu 2018. odlučili da se stabilizuje izgradnjom zaštitne galerije i dodatnog nasipa. Projekat je završen i radovi su otpočeli četiri dana pre urušavanja potporne konstrukcije, navode u ovom preduzeću.

Ostale vestiArhiva