Nemce je nedavno šokirala vest da je njihov slavni kreator Karl Lagerfeld, koji se davno uvrstio u svetsku modnu elitu, pre 30 godina bio meta ozloglašene levičarske terorističke grupe koja je htela da ga kidnapuje.
Jedan bivši član bande Bader-Majnhof, poznatije kao Frakcija Crvene armije (RAF), objasnio je kako je Lagerfeld odabran kao savršena meta ne samo zbog ličnog bogatstva (rođen je pre 69 godina u Hamburgu u bogatoj porodici Nemice i Šveđanina), već i zato što je predstavljao simbol kapitalizma, koji je ova grupa prezirala.
Plan je skovan u ranu jesen 1977. da bi se kroz iznuđeni otkup obezbedio novac za iznajmljivanje stanova, automobila i oružja potrebnog za operaciju oslobađanja istaknutih članova koji su tada već bili u zatvoru, piše „Gardijan”.

Otmice, pljačkanja, ubistva
U vreme kada je RAF razmišljao da ga kidnapuje, Lagerfeld je bio umetnički direktor francuske modne kuće „Kloe”, gde je dizajnirao parfeme. Ipak, na kraju su umesto njega oteli predsednika Udruženja poslodavaca Hans-Martina Šlejera, koji je iste godine i ubijen.
Moda i umetnost i ranije su budile bolne uspomene Nemaca na jednu od prvih terorističkih organizacija koja je sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka sejala strah. Nastala na talasu masovnih studentskih protesta protiv rata u Vijetnamu i kao ekstremna reakcija na nacističku prošlost, grupa predvođena Andreasom Baderom i Ulrike Majnhof opredelila se za oružani otpor – pljačkanje banaka, otmice aviona i ubistva talaca. Procene o njenoj brojnosti varirale su od nekoliko desetina do nekoliko stotina članova.
Pre nešto više od dve godine u berlinskom Institutu za savremenu umetnost otvorena je izložba umetničkih dela inspirisanih ovom grupom. Kritičari su napali organizatore da veličaju teroriste, praveći od njih ikone, i da su izbrisali granicu između zločinaca i žrtava, jer su članovi grupe koja je sejala smrt predstavljeni kao zavedeni, osetljivi mladi ljudi, a ne ubice koje nisu marile za demokratiju. Međutim, bilo je i onih analitičara koji su zaključili da je, prerastajući u simbol popularne kulture, RAF konačno ostao bez ikakve moći.

„Teroristički šik”
Javnost je slično reagovala i na takozvani teroristički šik – flertovanje modnih dizajnera sa nasiljem i terorizmom, koje se ogledalo u revijama sa somotskim „zvoncarama” i „rej ban” naočarima kakve je nosio Andreas Bader i majicama sa crvenim petokrakama.
Ipak, posle terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. najveći deo modne industrije je shvatio da je gotovo sa romantiziranjem nasilja. Časopisi su rušili unapred pripremljene naslovne strane ukoliko je na njima bio i najmanji nagoveštaj nasilja. Polako su odbačeni i dotad dosta zastupljeni „militari” trendovi i uticaji Bliskog istoka. Neposredno posle napada, iz prodaje je povučen i jedan modni časopis sa popularnim pevačem Džastinom Timberlejkom na naslovnoj strani, koji je bio stilizovan kao skinhed, obrijane glave i krvavog nosa.
Koliko je tanka granica između mode, terorizma i politike pokazuje i primer kafije, tradicionalne arapske marame kakvu je nosio pokojni palestinski vođa Jaser Arafat. Besni izraelski blogeri poslali su američkom lancu koji ih je prodavao kao „antiratne marame” fotografije terorista čije glave krasi upravo ovaj detalj.
Da bi izbegli ljubopitljive poglede sagovornika koji ne znaju da li je kafija oko vrata najnoviji trend ili možda znak podrške palestinskom pitanju, mnogi mladi Amerikanci ostavili su ovaj do nedavno vrlo popularan modni detalj, a iz prodavnica „Urban autfitersa” odmah su povučene uz izvinjenje.

Ostale vestiArhiva