U poslednjih deset godina, otkad je Dip blu postao prvi superračunar koji je u šahu pobedio svetskog prvaka, njihova snaga povećala se gotovo 25.000 puta. A koliko smo mi napredovali?
Superračunar Dip blu, napravljen davne 1997. godine, imao je 32 procesora i bio je u stanju da obradi 200 miliona šahovskih poteza u sekundi. Ovo mu je bilo dovoljno za pobedu protiv svetskog prvaka Garija Kasparova u šest istorijskih šahovskih partija.
Danas je najbrži superračunar na svetu IBM-ov Blu džini. Ovaj potomak Dip blua ima 131.000 procesora i rutinski odrađuje 280 triliona operacija u sekundi. Naučniku sa običnim kalkulatorom trebalo bi 177.000 godina za obavljanje istog posla koji Blu džini obavi u samo jednoj jedinoj sekundi.
Koncepti koji su prvi put primenjeni u razvoju računara Dip blu (paralelno procesiranje miliona operacija) poslužili su kao osnova za izgradnju Blu džinija, a bili su i preteča procesora sa više jezgara, koji su nedavno počeli da se koriste u personalnim računarima.
Superračunari poput Blu džinija koriste se u istraživačkim laboratorijama naučnih, akademskih i državnih ustanova u kojima služe kao podrška istraživanjima na području prirodnih nauka (istraživanje strukture proteina, genetska istraživanja, proučavanje mozga), hidrodinamike, kvantne hemije, astronomije i istraživanja svemira, matematike i modeliranja klimatskih prilika.
Danas su superračunari Blu džini na prvom i trećem mestu liste TOP 500 najbržih svetskih superračunara (www.top500.org), dok se 28 sistema Blu džini nalazi među prvih 150 mesta. Najbrži superračunar na svetu instaliran je u laboratoriju Lorens Livermor nešenel laboratori, Američkog ministarstva energetike.

Ostale vestiArhiva