Iako je u Srbiji uveliko počelo izdavanje digitalnih sertifikata (izdaju ih PKS, PTT, Halcom i MUP), dosadašnje interesovanje za elektronsku verziju potpisa, koja u velikoj meri može da olakša poslovanje, nije doseglo bogzna kako visok nivo. Đuro Vojnović, direktor Centra za informatiku i elektronsko poslovanje Privredne komore Srbije, smatra da problem ne leži toliko u menadžmentu jer on, prema njegovoj oceni, nije toliko otporan na inovacije, već pre svega u nedostatku servisa.


Nedostatak servisa

„Tu dolazimo do pitanja šta je starije, kokoška ili jaje. Da li prvo razvijati servise koji će pospešiti primenu sertifikata ili prvo napraviti kritičnu masu firmi koje će biti osposobljene za elektronsko poslovanje, pa onda razvijati servise. To su dve stvari koje su uzročno povezane jedna sa drugom i to je razlog zbog kojeg smo mi ove godine imali tek 1.932 predmeta za izdavanje sertifikata“, ocenjuje Vojnović. On dodaje i da su sertifikati primenjivi u svim oblastima elektronskog poslovanja, kako u internoj komunikaciji, tako i u komunikaciji dve kompanije ili kompanije prema državi. „Danas, na primer, ne možete da zamislite firmu koja platni promet obavlja virmanom na šalterima banaka. Većina firmi koristi elektronski način izdavanja naloga za plaćanje.

Treba razviti servise kao što su elektronska prijava poreza na plate, prijava i odjava zaposlenih, carinske deklaracije. Međutim, razvoj servisa je strašno skup i nije ih lako razviti. PKS je razvio servis za podnošenje PDV prijava, ali se on još uvek malo koristi jer nemamo dovoljan broj sertifikata. Ipak, optimisti smo“, zaključuje Vojnović. Slobodan Marković, specijalni savetnik u Upravi za Digitalnu agendu, ocenjuje za Ekonom:east da je ključna stvar za veću rasprostranjenost elektronskih dokumenata povećanje izvornih elektronskih dokumenata u svakodnevnom prometu - elektronskih ugovora, elektronskih računa, elektronskih formulara i sličnih dokumenata. „Samo na taj način, zamenom originalnih papirnih dokumenata originalnim elektronskim, može se prekinuti vladavina papira, mastila i pečata.

Sa stanovišta zakona, nema prepreka za ovo već nekoliko godina. Sa praktične tačke gledišta, brzina prihvatanja elektronskih dokumenata zavisi od brzine kojom privreda i država koriste elektronske dokumente u svakodnevnom životu“, kaže Marković. On dodaje da je u nekim oblastima elektronska razmena dokumenata već standard u širokoj upotrebi, kao što je slučaj u oblasti elektronskog bankarstva. U drugim se to tek sprema, na primer u oblasti elektronskog podnošenja poreskih prijava i drugih servisa e-uprave preko portala www.euprava.gov.rs, a u nekima se napredak vrlo slabo vidi, recimo u oblasti elektronskog izdavanja računa od strane firmi.

Svetli primer Izraela

Kolike uštede u poslovanju mogu omogućiti elektronski servisi dobro ilustruje primer Turske. Ta zemlja je posle uvođenja elektronskog prijavljivanja poreza uspela da uštedi više stotina miliona evra. „Ovde je uvek dominantna priča o kokoški i jajetu. Teško je reći od čega zavisi elektronsko poslovanje i da li će biti više korisnika interneta ako bude više eShopova, ili će biti više eShopova kada bude više ljudi onlajn“, kaže Jelena Jovanović iz ZepterADS-a. Ona navodi primer Izraela koji je, kako kaže, izvanredan primer najbrže stope rasta e-trgovine na planeti.

„Promene su krenule onda kada su ključni ljudi u državi shvatili da građani nisu dužni da opslužuju sistem raznim dokumentima i radno vreme troše u čekanju u redovima. Nešto kao “seča propisa” danas. I krenula je masovna razmena dokumenata, brzo joj je pridružen elektronski potpis, opseg nabavke IT opreme je skočio a ADSL i broadband su postali pristupačni većini građana“, rekla je Jovanović. Prema njenoj oceni, uštede su velike za onoga ko je navikao da do kupaca i sastanaka dolazi drugim trasama koje ne idu preko veba. Međutim, elektronski potpis je delić koji nedostaje.

Otpor novinama

Jovanović se ne slaže sa onima koji kažu da su onlajn aukcije i grupne kupovine vrhunski domet srpske ekonomije. “Veb projekti koji komuniciraju sa biznisom umesto sa krajnjim kupcem su sledeća faza“, navodi ona. Negde između preduzetnika, države i krajnjeg kupca nalazi se i oglašavanje, koje Jovanović doživljava kao motor digitalne ekonomije i sredstvo pomoću kojeg je moguće obrnuti postupak tako da ne juri preduzetnik klijenta, već da klijent sam dođe do preduzetnika. „Onaj ko je navikao da kupce stiče pomoću print kampanja i distribucije brošura i pisama, svakako će naći interes da taj model zameni ili udruži sa veb-sajtom koji sadrži katalog proizvoda i registracioni formular.

S druge strane, onaj ko do sada nije ništa prodavao, teško da će pomoću interneta postati preko noći Donald Tramp, jer organizacija prodaje onlajn je produžena ruka dobro organizovane of-lajn prodaje“, zaključuje ona. Da bi elektronsko poslovanje zaživelo ako ne u punoj, a onda bar u zadovoljavajućoj meri, potrebna je kompletna razrada e-uprave, elektronske trgovine i svih ostalih servisa koji bi olakšali različite segmente poslovanja i privređivanja. Osim prevođenja poslovanja u elektronski oblik, potrebno je i da što veći broj građana bude uključen u ove procese, kao i da same firme što dublje „zagaze“ u filozofiju onlajn biznisa. Koraci svih učesnika su za sada skromni i povremeno nespretni, ali kako-tako vode ka cilju.

Ostale vestiArhiva