Na panel diskusiji "Zakon o rodnom identitetu: Brzo i jednostavno do prava trans osoba" navedeno je i da je donošenje tog akta u skladu sa evropskom i svetskom praksom kao i praksom Saveta Evrope.
Predstavnici organizacije Gayten-LGBT Milan Đurić i Saša Lazić su ukazali i na problem sa promenom dokumenata osoba koje su promenile pol ili su u fazi tranzicije dodavši da je taj problem mnogo izraženiji u lokalnim sredinama nego u Beogradu.
- Svetske tendencije su da postoji krovni zakon u ovoj oblasti a uz diskriminaciju i nasilje transrodne osobe najviše problema imaju sa državnom administracijom prilikom vađenja ličnih dokumenata - rekao je Đurić.
Član radne grupe organizacije Gayten-LGBT za izradu nacrta tog zakona Jelena Simić rekla je da su promena ili prilagođavanje i zamena dokumenata dve osnovne oblasti koje bi trebalo regulisati Zakonom o rodnom identitetu.
Ona je navela da tu spada i niz stvari iz svakodnevnog života poput ostvarivanja prava na penziju osobe koja je promenila pol.
Predloženim modelom Zakona o rodnom identitetu se traži i obezbedjivanje kontinuiteta u imovinskim pravima, zabrana diskriminacije na radnom mestu kao i obezbedjivanje prava na bračni i porodični život.
Skup, na kojem je ukazano i na svakodnevne probleme transrodnih osoba organizovali su Gayten-LGBT, Beograd Prajd i Civil rajt difenders.

Ostale vestiArhiva