U izveštaju o tekućim fiskalnim kretanjima, Fisklani savet navodi da se budžetski deo fiskalne konsolidacije za sada se sprovodi dobro, ali da reformski deo koji je presudan za trajno ozdravljenje javnih finansija Srbije ozbiljno kasni.

Fiskalni savet dodaje da bi uspešno sprovođenje reformi trebalo da poboljša strukturu javnih rashoda, umanji fiskalne rizike u budućnosti i pruži podršku za visok i održiv privredni rast u srednjem roku – drugim rečima, da omogući trajno ozdravljenje javnih finansija Srbije.

"Dosadašnji rezultati pokazuju da je ostvarenje užih fiskalnih ciljeva bilo dobro, a u mnogim aspektima i brže nego što je planirano. Međutim, veoma skroman napredak u sprovođenju reformskog dela fiskalne konsolidacije daleko je od zadovoljavajućeg", ocenio je Fiskalni savet.

Stanje javnih finansija ni blizu dobrog

Fiskalni savet dodaje da je veoma opasno to što se u delu šire, pa i stručne javnosti, formira mišljenje da je fiskalna konsolidacija praktično završena, odnosno da su problemi domaćih javnih finansija rešeni time što je deficit opšte države dosta umanjen.

"Ne umanjujući značaj postignutih budžetskih poboljšanja, Fiskalni savet ističe da bi ostvareni fiskalni rezultat u 2016. trebalo posmatrati iz ugla opšteg stanja domaćih javnih finansija, koje još uvek nije ni blizu dobrog", piše u izveštaju.

Pravilno tumačenje dosadašnjih rezultata fiskalne konsolidacije, kako dodaju, utoliko je važnije kad se stavi u kontekst najavljenog povećanja plata i penzija u 2017. godini, pošto se ovaj rast rashoda, uz sve nerešene strukturne probleme javnih finansija Srbije, može veoma lako pokazati kao preuranjen.

Navode da će fiskalni deficit u 2016. iznositi oko dva odsto BDP-a, što je veoma dobar rezultat, jer će biti upola manji nego što je bilo planirano za ovu godinu.

Fiskalni deficit oko dva odsto BDP

"Na osnovu dosadašnjih kretanja prihoda i rashoda opšte države, uzimajući u obzir i najavljeno povećanje rashoda države krajem godine za oko 200 miliona evra (preuzimanje duga Petrohemije i isplata jednokratne pomoći penzionerima), procenjujemo da će fiskalni deficit u 2016. iznositi oko dva odsto BDP-a (približno700 miliona evra)", navodi Fisklani savet.

Dodaju da postoji nekoliko razloga zbog kojih je i ovaj deficit visok, a prekomerno fiskalno popuštanje problematično i opasno.

"Prvo, Srbija je s javnim dugom od 74-75 odsto BDP-a i dalje veoma zadužena zemlja i dovoljan je samo jedan novi spoljni šok da se ponovo nađe na korak od izbijanja krize javnog duga", navodi Fiskalni savet.

Da bi se javni dug, kako dodaju, spustio na bezbedniji nivo (najviše 60 odsto BDP-a) nužno je da se deficit u srednjem roku dodatnim uštedama smanji na oko 0,5 odsto BDP-a, a zatim još nekoliko godina zadrži na tako niskom nivou.

Ocenjuju i da dobar fiskalni rezultat u 2016. nije postignut smanjenjem javnih rashoda do nivoa koji odgovara snazi domaće privrede, već je ostvaren iznenađujuće velikom naplatom javnih prihoda – čija održivost nije potpuno izvesna.

Odlaganje reformi javnog sektora

Smatraju i da odlaganjem reformi javnog sektora (pre svega javnih i državnih preduzeća) i dalje prete isti fiskalni rizici koji bi u narednim godinama mogli praktično da ponište dosadašnje dobre rezultate fiskalne konsolidacije.

Ocenjuju i da je sprovođenje reformi gotovo potpuno stalo u 2016. godini, pri čemu je verovatno jedina "svetla tačka" bilo povećanje javnih investicija.

Kako navode, održivost postignutih fiskalnih rezultata, a zatim i dalje smanjenje fiskalnog deficita presudno će zavisiti od istrajnosti u sprovođenju reformi javnog sektora: reforme javnih i državnih preduzeća (EPS, Srbijagas, RTB Bor, Azotara i dr.) modernizacije i jačanja kapaciteta Poreske uprave, dovođenja u red neodrživih finansija pojedinih lokalnih samouprava ; i lokalnih javnih preduzeća, reforme javne uprave ;i povećanja javnih investicija sa sadašnjih oko tri odsto na preko četiri odsto BDP-a.

Ocenjuju da je snažno umanjenje fiskalnog deficita u 2016. isključivo rezultat veće naplate javnih prihoda, koji će premašiti plan za oko 110 milijardi dinara (900 miliona evra).

Rast poreskih prihoda, bez ušteda

"Od početka 2016. naplata javnih prihoda prevazilazi očekivanja, zbog čega će poreski prihodi najverovatnije premašiti plan za oko 70 milijardi dinara, a neporeski prihodi za više od 40 milijardi dinara. Naše analize pokazuju da iza ovog rasta neporeskih prihoda u 2016. uglavnom stoje jednokratne uplate u budžet, pa je malo verovatno da će se u sličnim iznosima ponavljati u sledećim godinama", navodi se u izveštaju.

Fiskalni savet ocenjuje i da se planirane uštede u 2016. neće se ostvariti, a kako se pojavljuju i neki neplanirani troškovi javni rashodi biće veći od budžetiranih za oko 35 milijardi dinara.

Dodaju da ne samo da racionalizacija broja zaposlenih neće dati planirane uštede, već da je sporno ; i to što se nije sprovodila na dobar i prvobitno zamišljen način.

"Prema budžetskom planu za 2016. godinu, broj zaposlenih u opštoj državi trebalo je da se smanji za gotovo 30.000, ali naše analize pokazuju da je to smanjenje bilo znatno manje (oko 10.000)", navodi Fiskalni savet.

Ocenjuju i da se reforma javnih preduzeća uglavnom izbegava, a da su vidljivi pomaci napravljeni jedino u Železnicama Srbije.

Fiskalni savet dodaje da već nekoliko godina upozorava da loše poslovanje javnih preduzeća predstavlja najveći fiskalni rizik i da troškovi koje nameću budžetu mogu da ponište započetu fiskalnu konsolidaciju.

Ostale vestiArhiva