Grbović je agenciji Beta rekao da će dnevna proizvodnja uskoro biti povećana na 90.000 komada.
- U toku je nabavka 15 novih mašina za taj pogon tako da ćemo ih imati 22 - rekao je Grbović i dodao da se u pogonu već radi 24 sata.
Prema njegovim rečima osuđenici izrađuju elektrodelove za stranu kompaniju koja posluje u Nišu i koja kompletnu proizvodnju izvozi.
Grbović je kazao da je u toku nabavka mašina za zatvorsku štampariju koja će biti otvorena u istom objektu u kome je minule jeseni počeo da radi novi tekstilni pogon.
- U tom pogonu prošle godine su izrađeni proizvodi vredni 45 miliona dinara. Reč je o tekstilnim proizvodima neophodnim za opremanje zatvora, kao i o uniformama za radnike obezbeđenja u sudovima - kazao je Grbović.
Osuđenici, kako je dodao, u zatvorskim radionicama izrađuju i na desetine različitih proizvoda poput metalnih ograda, nameštaja, klupa, suvenira, šahovskih tabli i košnica.
- Zavod je prošle godine ostvario prihod od 80 miliona dinara, ne računajući prinose ostvarene u oblasti poljoprivredne i stočarske proizvodnje - rekao je Grbović.
Prema njegovim rečima KPZ je u odnosu na 2013. godinu stočni fond uvećao skoro četiri puta i sada ima 110 goveda, 1.626 svinja, 358 ovaca, oko 2.400 koka nosilja i 750 kunića.
Za poslednje tri godine, dodao je on, višestruko je uvećana i poljoprivredna proizvodnja, tako da Zavod obezbeđuje skoro sve što je potrebno za ishranu osuđenika, a značajne viškove povrća, kao i mleka i mesa prodaje na tržištu.
Osuđenici su, kazao je Grbović, između ostalog proizveli 50 tona krompira i i isto toliko kupusa, 41 tonu paradajza, 14 tona paprike, sedam tona šargarepe, osam tona krastavaca.
- Poljoprivredna proizvodnja se organizuje tokom cele godine, tako da u staklenicima već sada imamo 16.000 salata i 15.000 strukova luka - kazao je Grbović.
Kazneno-popravni zavod u Nišu ima oko 1.400 osuđenika, a prema Grbovićevim rečima, radno je angažovano njih oko 1.000.
Osuđenici, dodao je on, sami biraju kojim poslom žele da se bave, a mnogi od njih tokom boravka u zavoru nauče zanat kojim se bave i kad se vrate svojim kućama.
- Među osuđenicima ima i onih koji ne žele da rade. Zakonsku regulativu bi zbog toga trebalo promeniti i uvesti da ti osuđenici plaćaju naknadu za boravak u zatvoru, jer troškove njihovog boravka sada plaćaju poreski obveznici - kazao je Grbović i dodao da naplata zatvorskih dana zatvorenicima koji ne žele da rade odavno postoji u mnogim zemljama u svetu.

Ostale vestiArhiva