Lek hidrohlortiazid koji se daje skoro svim obolelima od hiperteznije, bolesti koju ima gotovo polovina stanovništa Srbije, a za koji je Agencija za lekove obavestila lekare da postoji rizik od pojave raka kože, neće biti povučen sa tržišta. Jedini savet nadležnih i doktora pacijentima koji se leče tim lekom jeste da redovno pregledaju kožu i na prve promene jave se lekaru.
Kako navode u Agenciji za lekove i medicinska sredstva (ALIMS), lek neće biti povučen s tržišta jer je "njegova primena u lečenju od velike koristi". Takvih lekova koji sadrže aktivnu supstancu hidrohlortiazid na tržištu ima 35 pod različitim tržišnim imenom, ali na svokoj kutiji piše koju aktivnu supstancu sadrži i u kojoj jačini.
Kako je naveo Pavle Zelić iz ALIMS, pacijenti ne bi trebalo da prekidaju terapiju, a pismo zdravstvenim radnicima je mera opreza i izdato je i u Hrvatskoj i drugim zemljama Evropske unije.
- Nije razlog da se povlači lek sa tržišta. Povećava se oprez na mogućnost pojavljivanja ovih izuzetno retkih tipova karcinoma. Sve je ovo jedna regulatorna mera čiji je cilj da budemo oprezniji. Da lekari i pacijenti obrate pažnju i na kožu - rekao je on, a prenosi TV Prva.
Prema njegovim rečima, hidrohlortiazid je diuretik, supstanca koja se široko primenjuje u lečenju hipertenzije i raznih drugih stanja, a rezultati dve studije u Danskoj na pacijentima koji su koristili lekove sa tom susptancom 11 godina, pokazali su da je učestalost mogućnosti dobijanja nemelanomskih karicnoma kože, koji su inače izuzetno retki, "neznatno povećani".
- Za planocelularni karcinom učestalost je jedan do 34 na 100.000 pacijenata, a sada se povećava 4,7 puta, a za bazocelularni negde 30 do 150 na 100.000 ljudi i povećava se 1,3 puta. Promili su u pitanju i jako mala verovatnoća - naveo je predstavnik ALIMS-a.
On kaže da u Srbiji nema zabeleženog slučaja i dodaje: "Savetujemo pacijente, pre svih one koji 11 godina piju te lekove, da prate sve promene na svojoj koži i odmah obaveste lekara ukoliko primete neuobičajene pojave.
"Jeste zabrinjavajuće "
I onkolozi savetuju redovno praćenje promene na koži, međutim, za razliku od onoga što kažu u ALIMS-u, za njih rezultati ove studije nisu tako beznačajni.
Kako za "Blic" tvrdi čuveni srpski onkolog prof. dr Vladimir Kovčin, "pojave nemalanomskih karcinoma kože kod pacijenata koji piju hidrohlortiazid, a koji su objavljeni u studijama, statistički su značajni".
Prof. dr Kovčin kaže da je dobro što je ALIMS uputio pismo zdravstvenim radnicima da postoji veza između pojave nemelanomskog kancera kože i korišćenja leka, jer bi to svi trebalo da znaju.
- ALIMS je tu informaciju dobila na osnovu rezultata danske studije. Vrlo je teško sada da se okarakteriše da li je to sve opasno, ali rezultati studije jesu statitistički značajni. Cela ta stvar zahteva dodatno praćenje i istraživanje. Nemelanomski karcinom kože ne daje metastaze i može da se izleči. To je dobra stvar kod te vrste raka. Svi ljudi koji piju taj lek trebalo bi da prate promene na koži. Ukoliko uoče bilo šta sumnjivo neka se obrate svom lekaru - savetuje prof. dr Kovčin.
"Treba gledati odnos koristi i rizika"
Prof. dr Miljko Ristić, najčuveniji srpski kardiohirurg, kaže za "Blic" da na tržištu postoje zamene za taj lek i dodaje:
- Ljudi nemaju razloga za strah ako su dosad pili neki od lekova koji u sebi sadrže hidrohlortiazid, jer oni nisu povučeni s tržišta, efikasni su, a na lekarima je da kažu pacijentima da se pojavilo to novo upozorenje da postoji veza između te susptance i pojave raka kože. Ti lekovi mogu da se koriste i dalje, uz uslov da oboleli proveravaju sve promene na koži i ako ih uoče da to pokažu svojim lekarima - kaže prof. dr Ristić za "Blic".
Kako dodaje, svaka informacija ili upozorenje na dejstvo nekog leka može nekome da zvuči strašno, ali da se "uvek gleda odnos koristi i rizika lečenja određenim lekom".
- Svi koji imaju hipertenziju u svojoj terapiji imaju i lek za izbacivanje suvišne tečnosti iz organizma. Ti lekovi doprinose snižavanju visokog krvnog pritiska i sprečavaju neželjenje posledice te bolesti. Dakle, korist od njih je velika - objašnjava dr Ristić.
Inače, dodaje, svaki lek ima svoja neželjena dejstva, to piše u njihovim uputstvima za korišćenje, uz savet pacijentima da ukoliko primete neko od njih da se obrate svom lekaru.
- Ovo upozorenje na rizik od nemelanomskog kancera kože zdravstvenim radnicima je dobro jer lekari sada mogu da daju savet svojim pacijentima da sami prate svoje stanje na koži i na vreme prijave eventulen promene. Takođe, vezu između te bolesti i aktivne susptance leka pronašli su evropski naučnici, a rezultate obelodanili upravo da bi se sprečile bilo kakave posledice. Rak kože u najranijoj fazi je izlečiv - navodi on i dodaje da nema mesta strahu već saradnji između lekara i pacijenata.
"I dalje ću da propisujem lek obolelima"
Prim. dr Ivica Zdravković, specijalista opšte medicine, kaže za "Blic" da on neće prestati da propisuje lekove koji sadrže hidrohlortiazid pacijentima jer su to nezamenjivi lekovi u lečenju, ne samo viskog pritiska, već i nekih drugih bolesti.
Postoje zamene, kaže on, ali hidrohlortiazid je uključen u mnoge lekove za lečenje drugih bolesti.
- Hidrohlortiazid nije zabranjen. Danska studija na koju su se u pismu nama, zdravstvenim radnicima, pozvali u ALIMSU je iz prošle godine. Svakako neću prestati da ga propisujem dokle god taj lek ne izgubi dozvolu za stavljanje u promet - naveo je on za "Blic".
Menja se uputsvo za lek
Jedino što će se sada promeniti u vezi sa celom ovom pričom je natpis u uputstvu. Kako se navodi u pismu zdravstvenim radnicima, biće ažužirani takozvani sažetak karakteristika leka i uputstvo za lek kako bi se dodala informacija o riziku od nemelanomskog karcinoma kože, udruženim sa upotrebom hidrohlortiazida.

Ostale vestiArhiva