Od 194 poslanika, za izbor Slavice Đukić Dejanović glasalo je 149 poslanika, 40 ih je bilo protiv, a uzdržanih pet.
Đukić Dejanović je posle glasanja položila zakletvu pred poslanicima.
Vršilac dužnosti ministra prosvete do izbora Slavice Đukić Dejanović je bio Đorđe Milićević, ministar bez portfelja, koji je tu funkciju preuzeo pošto je ministar Branko Ružić podneo ostavku 7. maja nakon masovnog ubistva u OŠ Vladislav Ribnikar.
Đukić Dejanović je rođena 1951. godine u Rači Kragujevačkoj.
Osnovnu i srednju školu završila je u Kragujevcu, a Medicinski fakultet, magistarske i doktorske studije, kao i specijalizaciju iz neuropsihijatrije na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
U sedam mandata bila je poslanica u Skupštini Srbije, Saveznom parlamentu SR Jugoslavije i državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Obavljala je funkciju predsednice Skupštine Srbije od 2008.do 2012.godine, a od 2012 do 2014.godine bila je ministarka zdravlja Srbije.
Obavljala je funkciju direktorke Kliničko bolničkog centra u Kragujevcu od 1993. do 2000. godine, a od 2014. do 2016. bila je direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević.
Bila je i ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku.
Poslanici Skupštine Srbije danas su nastavili rad raspravom o amandmanima na predložene zakone i sporazume, među kojima su izmene Zakona o planiranju i izgradnji.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić poručio je sinoć u parlamentu da je Srbija snažna da brani svoje interese samo kada je ekonomski jaka, a daljem ekonomskom jačanju vode i izmene Zakona o planiranju i izgradnji, zbog čega je važno da taj akt bude usvojen.
Slaba Srbija ne može da brani ni sebe, ni svoje nacionalne i političke interese i zato je ekonosmko jačanje naše zemlje, i kroz izmene Zakona o planiranju i izgradnji najviši nacionalni interes. Zato je važno da se ovaj zakon usvoji, rekao je Vesić.
Na kritike dela opozicije da je predlog zakona neustavan i da ga treba povući iz procedure, odnosno da bi svi članovi trebalo da se brišu, Vesić je konstatovao da ne može da razume da neko traži da se zakon briše, a onda podnosi amandmane u pokušaju da ga poprave.
Ukazao je i da o ustavnosti zakona odlučuje isključivo Ustavni sud.
Zanimljivo je da ljudi olako daju kvalifikacije, nadam se da je to samo nerazumevanje pravnog sistema. Ne moraju ni svi sve da znaju, ali poslanici bi trebalo da znaju ko o čemu odlučuje, rekao je Vesić.
Ministar je istakao da oni koji traže da se zakon briše, praktično traže da se obriše obaveza da se prilikom gradnje postavljaju elektro-punjači, obaveza pumpi da postavljaju takve punjače, čime Srbija, inače, postaje deo evropskog koridora i zelene agende.
Oni time, praktično, traže i da se ukine zaštita građana od nesavesnih investitora, koju predviđa zakon, s obzirom na obavezu da pre prijave radove predaju polisu osiguranja od štete trećim licima, kako bi građani imali odakle da naplate eventualnu štetu.
Time traže i da se ukine obaveza da svaki investitor pre dobijanja upotrebne dozvole dostavi dokaz o kretanju građevinskog otpada, što znači i manje divljih deponija. Predlažu da ukinemo i e-prostor, koja doprinosi većoj sigurnosti građana, bržim i lakšim informacijama ri donošenju planova... Oni smatraju da nam sve to nije potrebno, konstatovao je Vesić.
Primetio je i da su kritike na račun odredbe da se jednom dati lokacijski uslovi ne mogu menjati nejasne, s obzirom da je opozicija ranije kao primer korupcije kitikovala upravo to što uslovi mogu da se menjaju.
Predlažu i da se ukine učešće Zavod za zaštitu spomenika prilikom izrade urbanističkih planova. Po ovom zakonu zavodi imaju pravo da izrade studiju zaštite kulturnog dobra, da niko ne može da ih preglasava i da imaju pravo na odučivanje o fasadama u zaštićenim kulturno-istorijskim celinama, a imaju pravo i na konzervatorski nadzor, naveo je Vesić.
Naveo je i da inspekcija rada nije predmet ovog zakona, ali da postoji obaveza da na svakom gradilištu postoji koordinator koji vodi računa o bezbednosti na radu.
Čuli smo i kritike na to da izdavanje dozvola u nacionalnim parkovima pređe na Ministarstvo, a sve uz slike kako se sada gradi u nacionalnim parkovima, kada su za to zadužene opštine. Zato i predlažemo da pređe na Ministarstvo, jer vlada želi da donosi odluke o tome. Nismo imali mogućnost da neke projekte zaustavimo, zato i želimo veću kontrolu nad onim što se radi u nacionalnim parkovima. Glasanje protiv ovoga je glas protiv uvođenja reda, naglasio je ministar Vesić.
On je dodao da se izmene predlažu zato što je građevinarstvo oblast u kojoj se može napraviti najveći iskorak za budućnost zemlje.
Ilustrujući značaj građevinske industrije, izneo je podatke da je od 2012. do 2021. godina za čak 300 odsto uvećana vrednost svih izvedenih radova u Srbiji.
Ta vrednost je 2013. godine bila 1,6 milijardi evra, a 2002. godine 4,9 milijarde evra. A, vrednost izvedenih radova direktno ima veze sa rastom BDP-a. Učešće građevinske industrije u BDP-u 2013. godine bio je tri odsto, a 2022. 7,5 odsto, ukazao je Vesić.
Naveo je i da je prošle godine bio 169.771 zaposlen u sektoru građevinarstva, a u prvo kvartalu ove godine 170.255 zaposlenih, što je rast od 2,7 odsto.
Istovremeno, prosečna plata od 43.781 dinara u građevinarstvu 2012. godine, porasla je u prvom kvartalu ove godine na 94.025 dinara.
Posebno je ukazao da je Ministarstvo, iako nije imalo obavezu, radi veće transparentnosti, objavilo izveštaj sa javne rasprave, koja je, podsetio je, umesto 25 rajala između 45 i 60 dana, na kojoj se čulo više od 600, a prihvaćeno više od 100 predloga.
Naveo je i da je Savez za pristupačnost zatražio nove strandarde i pravila, a na zahtev poverenice za ravnopravnost, uvdena je odredba da za postavljanje rampe za invalide nije potrebna dozvola svih suvlasnika parcele, nego većine.
Možemo da radimo na tome, ali to ne mora ada bude predmet zakona, već pravilnika tehničkim standardima, dodao je Vesić.
Naveo je i da je ponosan na odredbu da energetski pasoši postanu obavezan deo kupoprodajnih ugovora, jer je važno da građani koji kupuju stan znaju šta kupuju.
Ne mogu da verujem da su protiv sertifikata zelene gradnje, a posle neko ovde priča o ekologiji, dodao je on.
Naveo je da je ispitivanje porekla kapitala pitanje za Agenciju za sprečavanje pranja novca, a ne za Zakon o planiranju i izgradnji.
Dodao je da su na javnom slušanju prihvaćene primedbe o definisanju stranaka u postupku, kao to da neće biti moguća konverzija u otvorenim stambenim blokovima.
Naveo je da je Prostorni plan Srbije poslat ministarstvima na mišljenje, a kada se ta procedura završi, vlada će ga predložiti parlamentu, dodajući da Agencija za prostorno planiranje nije nadležna da donosi planove, i da to nigde u zakonu ne piše.
Čuli smo i da treba da proteramo sve strane investitore jer su kriminalci, ubice, da uništavaju zemlju, ne zapošljavaju nikoga...Danas je pola miliona ljudi više zaposleno u odnosu na 2012. godinu, rekao je Vesić i, citirajući Crvenu knjigu Mao Cedunga, dodao da ne može da shvati mržnju prema ljudima koji investiraju u zemlju.
Svako ko investira, zaslužuje poštovanje, ali priče - oterajmo strane investitore, jer su zli, ajmo u srednji vek.. nikada nećete u ovoj vladi imati saveznika za retrogradnu politiku, poručio je ministar Vesić.
Prethodno su poslanici Narodne stranke zamerili da su izmene Zakona u suprotnosti sa Ustavom, zbog čega su tražili brisanje svih članova, a poslanik DS Srđan Milivojević je rekao da će ovaj zakon celu Srbiju pretvoriti u Zlatibor, navodeći da nema ništa protiv razvoja, ali da investicije moraju da budu planske, dok poslanici Dveri tvrde da je ovaj zakon novi rezervoar korupcije.
Vesić: Prekidamo nakaradnu politiku konverzije
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić poručio je danas u parlamentu da su neistiniti navodi da se nekome "poklanjaju milijarde" ukidanjem konverzije uz naknadu i da se time šteti državnom budžetu i istakao da je smisao izmena Zakona o planiranju i izgradnji upravo suprotan da se podsticanjem gradnje na skoro 5.000 lokacija doprinese uvećanju BDP-a, kako bi država dodatno ekonomski ojačala.
Vesić je, odgovarajući na kritike opozicije po pitanju ukidanja konverzije uz naknadu, uz tvrdnje da se time nanosi šteta državi, istakao da je to "bezočna laž", jer se pokazalo da je za 12 godina naplaćeno samo 30 miliona evra od konverzije, dok će se ubuduće u budžet sliti sredstva od otključanih 5.000 lokacija za gradnju, kroz poreze, doprinose i takse.
"Od svega što se predlaže izmenama Zakona, od obavezne polise osiguranja, uvođenja elektro-punjača, energetskih pasoša, sertifikata zelene gradnje, obaveznog dokaza o kretanju građevinskog otpada, veće transparentnosti i lakšeg dolaska d dozvole, vidim da neke ovde žulja samo konverzija, pa šire neistine", primetio je ministar.
Ponovio je da je Srbija poslednja zemlja bivše SFRJ koja je Ustavom iz 2006. godine uvela pravo privatne svojine na građevinskom zemljištu, dok su sve ostale to učinile znatno ranije, i od 2006. do 2009. konverzija za građevinsko zemljište bila je potpuno besplatna.
"Tek 2009. godine na osnovu lične odluke tadašnjeg predsednika Borisa Tadića i zbog njegove svađe sa nekoliko privatnika, donosi se odluka da se od toga izuzmu preduzeća kupljenja u privatizaciji. A, onda je 30. juna 2009. godine, član Upravnog odbora NIS-a postao Dušan Petrović, visoki funkcioner tada vladajuće stranke, koji je vedrio i oblačio u Srbiji. U septembru 2009. godine u Zakon se uvodi konverzija uz naplatu za građevinsko zemljište, a zatim je usledio zaključak vlade kojim se NIS izuzima iz konverzije, sa obrazloženjem da je ugovor o prodaji NIS-a stariji od zakona, što nije moguće", naveo je Vesić.
Dodao je da izgleda da je tamo gde je "Dušan Petrović član UO, zakon ne važi".
Vesić je dalje pojasnio da je zakonom iz 2015. godine od konverzije uz naknadu oslobođeno zemljište ispod objekta i zemljište za redovnu upotrebu.
"Otuda je 94 odsto konverzije urađeno za nula dinara, jer je svako uspevao da dokaže da je sve za redovnu upotrebu ili je zemljište ispod objekta. Zato je od 2010. do 2022. naplaćeno 30 miliona evra. Tako nakaradna konverzija je blokirala 5.000 lokacija", rekao je ministar i konstatovao da je Srbija jedina te 2009. godine, na početku ekonomske krize, kada su sve zemlje donosile propise kojim olakšavaju rad građevinske industrije, donosila suprotne akte i "zaključavala" lokacije za gradnju.
Na oko 5.000 lokacija za koje se procenjuje da mogu da budu "otključane" nakon izmena zakona, ukupno oko 15 miliona kvadrata za gradnju.
"Ako se uzme u obzir da je ulaganje po kvadratu 700 evra, onda to znači da je BDP Srbije zaključavanjem tih lokacija ostao bez 10,5 milijardi evra direktnog prihoda. Kada pričamo o milijardama bez kojih će navodno ostati država, ona je već ostala bez tih milijardi, jer smo za 12 godina naplatili svega 30 miliona evra. Toliko nas košta proizvoljna odluka bivšeg predsednika i njegovo igranje sa državom", konstatovao je Vesić.
Kako je rekao, ako je prosečna cena kvadrata 1.500 evra - kada se to umanji za promet nekretnina, dolazi se do cifre od 22,5 milijarde evra za koje je država ostala uskraćena er je ovih 5.000 lokacija bilo zaključano.
"Porez na dobit pravnih lica bio bi 1,2 milijarde evra koliko je budžet izgubio, a država je ostala uskraćena za 2,2 miijarde evra PDV-a, i bez godišnjeg poreza na imovinu od 675 miliona evra. Ako znamo da se po jednom metru kvadratnom zapošljava 0,02, znači da je moglo da bude zaposleno oko 300.000 ljudi. A, nije. Ako je prosečna plata u građevinarstvu oko 94.000 dinara, to znači da samo mesečna zarada ljudi koji mogu da rade na tih 15 miliona kvadrata iznosti preko 240 miliona evra", rekao je Vesić.
Kako je dodao, ukupno sa porezima i doprinosima država ostaje uskraćena za 400 miliona evra mesečno ili skoro 5 milijardi evra godišnje.
"Kada već pričamo o izgubljenim milijardama, da bude jasno da, ukoliko ne ukinemo ovaj nakaradni institut koji ne daje prihode, Srbija će izgubiti preko 22,5 milijardi evra", naglasio je ministar Vesić.
Ukazao je da je upravo suprotno budžet Srbije ostaje bez milijardi ako se nastavi sa, kako je rekao, nakaradnom politikom pokušaja da se naplati konverzija uz naknadu, pošto je skoro niko do sada nije ni platio.
"Mi smo zemlja koja ne može da čeka, mi ćemo uposliti ove lokacije, staviti ih funkciju i zemlja će zarađivati od tih lokacija. A, nakaradna politika koja se vodila, a u kojoj je bilo moguće da neko plati, a neko ne, ili da zavisi od članova upravnih odbora NIS-a, koju ste, inače, prodali za manje para od Robnih kuća Beograd, sa svim nalazištima gasa i nafte... Pa ni to nije bilo dovoljno, nego je još bila izuzeta iz konverzije...", naveo je Vesić.
On je ponovio da će ukidanjem konverzije uz naknadu biti oslobođen veliki potencijal srpske privrede, ali će se i svi osloboditi zabluda iz prošlosti i tekovina socijalističkog sistema.
Ove izmene su, dodao je, odgovor na recesiju i podsticaj građevinskoj industriji.
"Tu leže milijarde evra, a ne u lažima. To o nenaplaćenim milijardana je bestidna laž, da su milijarde mogle da budu naplaćene, bile bi. Prestanite da obmanjujete građane i da zarađujete jeftine političke poene, da sprečavate da se reše procesi u stečajevima, jer to što pričate nije tačno", poručio je Vesić.
Pozvao je poslanike da pronađu jednu bar bivšu socijalističku zemlju u kojoj još važi ovakav insitutut, dodajući da takvu neće naći.
"Neće važiti ni u Srbiji, jer za razliku od drugih, mi smo spremni da raskrstimo sa prakskom koja ne daje rezultate. Od ovih izmena koristi će imati država, privreda i građani. Ovaj zakon je korak napred. Ne postoji nijedan dokaz da Srbija može da naplati milijarde o kojima pričate", rekao je Vesić.
Uposlićemo, kako je rekao, građevinsku industriju, da doprinesemo rastu BDP-a, jer samo ekonomski snažna Srbija može da brani legitimne političke i nacionalne interese.
"Slaba Srbija, nadam se, da nikome u ovoj sali nije u interesu. Priče da se nekome poklanjaju milijarde su netačne", zaključio je Vesić.

Ostale vestiArhiva