Stoga, može se reći da pojedinačne žrtve deluju besmisleno jer ne izazivaju nikakve posledice, usled izostanka masovnosti protesta.
Brojni opozicionari stupili su u štrajk glađu u starom prostoru Skupštine Srbije, mnogi od njih nalaze se vrlo posvećeno i sve vreme na ulici, ali, za sada, kritična masa onih koji su svedočili izbornoj krađi, nije poslušala opozicione vođe i ispunila prostor pobune koji bi uzdrmao režim Aleksandra Vučića.
– Bez obzira na masovnost ili nemasovnost protesta, štrajk glađu je jedan mučenički čin, čin žrtvovanja, kojem nije trebalo pristupiti. U ovoj situaciji, vi ne postižete nešto mnogo, skrećete pažnju, ali, zapravo, upropaštavate svoje zdravlje – kaže za Danas psihilog Žarko Trebješanin.Naravno da neće niko dozvoliti da umrete, napominje dalje, ali to ostavlja ozbiljno oštećenje.
Šta Žarko Trebješanin misli o štrajku glađu
– Mislim da je ta žrtva u ovoj situaciji na neki način neprimerena. Razumem da politički zatvorenici koji zaista imaju neke užasne uslove života u zatvoru, pribegavaju takvom činu, pa onda time na neki način uspevaju da naprave pritisak da ne umru u zatvoru. Što je posledično strašno za bilo kakvu vlast. Ako je ta vlast totalitarna…, bar pred svetom da se pravi da nije spremna na sve. Ovde mislim da to nije trebalo da se radi – napominje naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, opozicija je pribegla krajnjim merama, ali, napominje, nisu uspeli da izvedu dovoljan broj ljudi na ulice, uprkos tome.– To je jedna očajnička mera, kada nemate ništa drugo. Mislim da su mogli na neki drugi način to da izvedu… Da su bili tu efikasniji, da su stvarno imali nešto unapred smišljeno, scenario.., mogli su da angažuju mnogo više ljudi – smatra Žarko Trebješanin.Ovako je ispalo, otprilike, sa nekom zadrškom…, dodaje.
– Mnogi su počeli da sumnjaju u opoziciju, odnosno da je to sve tako i da zbog toga što nisu uspeli na izborima sada moraju da se nekako opravdaju. Preciznije da se sad pravdaju protestima jer nisu pravovremeno reagovali. Mislim da je trebalo da to bude mnogo brže i efikasnije da se izađe sa planom – ističe sagovornik Danasa.
Na sam dan izbora je trebalo brže da saopšte rezultate koje su imali, ističe, i da imaju jasno prikazano, ne samo to da je bilo ubačenih listića, neregularnosti, fantomskih birača…
– Nego da je to bilo u tolikoj meri da je bitno izmenilo rezultat izbora. Na svakim izborima je bilo toga, ljudi su već navikli na to… Pa, kažu, jeste, krali su, pa šta, uvek kradu… Moralo je da se izađe sa tim da je krađa bila takvih razmera da je to prosto do sada neviđeno i da je to bitno uticalo na ishod izbora – dodatno objašnjava Žarko Trebješanin.Kako dodaje, za masovniji izlazak građana na ulice je i vlast na neki način pomogla sa tako drastičnom reakcijom u nedelju, 24. decembra, kad su opozicionari pokušali da uđu u Gradsku kuću.– Nasilje vlasti uvek ljude uzbudi. Ja sa sećam i protesta od sedamdesetih godina, kada su profesore izbacivali sa fakulteta… Uvek kad policija reaguje grubo, to izrevoltira građane. Nema masovnih protesta a da se kod ljudi ne uzburkaju one najsnažnije emocije – da osete pre svega nepravdu i bes – napominje sagovornik Danasa.
Očekujem da će u subotu, 30. decembra, ProGlas uspeti da okupi kritičnu masu građana, zato što je čini mi se vrlo odmoreno reagovao na sve ovo što se desilo i što ljudi prosto njima zbilja veruju, dodaje.
– Znaju da od toga nemaju neku korist i da se ne bore za vlast. Ovde još postoji neka zadrška, sumnja, jer političari koji su učestvovali na izborima i pristali na sve te uslove, sada se žale na te iste uslove – ističe Žarko Trebješanin.

Ostale vestiArhiva