Najava predsednika države Aleksandra Vučića da će država za rođenje prvog deteta obezbediti 500.000 dinara, a za drugo 600.000 dinara, sigurno će obradovati sve parove koji očekuju proširenje porodice. Govoreći o novim merama države za poboljšanje nataliteta u okviru plana „Skok u budućnost – Srbija 2027”, on je najavio da treće i četvrto dete očekuje ozbiljnija finansijska pomoć, kao i da će onim roditeljima koji imaju više od četvoro naslednika biti date posebne nagrade. Predsednik je takođe rekao da je doneta odluka da se rekonstruišu sva porodilišta u Srbiji, a prvo će se krenuti sa najvećim gradovima – u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Po Zakonu o finansijskoj podršci porodicama sa decom, za dolazak prvog deteta na svet država u ovom trenutku roditelje daruje sa 371.614 dinara, dok se za rođenje drugog deteta dobija 329.643 dinara, na 24 mesečne rate. Treće dete u porodici dobija 16.842 dinara mesečno, a četvrto 24.723 dinara do desete godine života. Osim toga, za rođenje drugog i trećeg deteta država jednokratno isplaćuje 123.871 dinar.Podsećanja radi, prethodni Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom iz 2002. godine bio je jedan od prvih reformskih zakona u ovoj oblasti. Polazeći od teze da bitka za povećanje nataliteta počinje podrškom rađanju drugog deteta, autori ovog zakona finansijski su stimulisali rađanje drugog, trećeg i četvrtog deteta, a za prvo dete nije bila predviđena materijalna pomoć države – ona je uvedena tek 2006. godine.
Da li će nova finansijska davanja napuniti porodilišta? Stručna javnost nema jedinstven stav o tome – dok jedni smatraju da je novac neophodan uslov za proširenje porodice i da je svaka materijalna pomoć dobrodošla kada beba stigne na svet, drugi nisu optimisti kada je u pitanju demografska budućnost nacije, jer brojke izvedene iz vitalne statistike i popisa stanovništva ne daju razloga za optimizam.
Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku svedoče da je u prethodnoj godini srušen novi negativan demografski rekord jer je u 2023. rođeno najmanje beba od 1900. Prema preliminarnim podacima naše nacionalne statističke ustanove, u Srbiji je lane rođeno svega 60.813 beba. Poređenja radi, više dece rođeno je posle pandemije korone, NATO bombardovanja, oba svetska rata i balkanskih ratova.U našoj zemlji se od 1952. ne rađa dovoljno dece za prostu reprodukciju nacije, a od 1992. godine beleži se negativni prirodni priraštaj, to jest veći broj umrlih nego rođenih. Broj žena koje sada odlaze u porodilište za trećinu je manji u odnosu na vreme njihovih majki, što znači da nema ko da rađa decu. Ako se sadašnji migratorni trendovi nastave, jedna od deset beba koja se danas rodi za 25 godina neće živeti u Srbiji, a ukoliko se aktuelni demografski trendovi održe, naša zemlja će 2050. imati samo između četiri i pet miliona ljudi.
Koliko god novca država da donira za rođenje prvog, drugog, trećeg i svakog narednog deteta, matematički je nemoguće da dođe do demografskog preporoda nacije, jer je broj žena u reproduktivnom periodu (15–49 godina) smanjen za 210.000 u odnosu na 2012. U prethodne dve decenije, za 400.000 žena smanjen je broj žena u fertilnom periodu, što znači da u Srbiji postoji toliko malo žena u reproduktivnom periodu, da bi u narednih 40 godina svaka od njih morala da rodi najmanje dvoje dece da bi imali pozitivan prirodan priraštaj. To je i teorijski i praktično nemoguće, jer svaka deseta žena ne može da ima decu iz bioloških razloga. Ako se tome dodaju i one koje nemaju partnera ili ne žele decu iz psiholoških, socijalnih ili ekonomskih razloga, računica postaje jasna – koliko god država da ponudi novca, decu ne mogu da imaju sve žene u našoj zemlji, a najveći broj onih koje su rodile ostaje na jednom detetu. Podaci iz poslednjeg popisa stanovništva potvrđuju da najveći broj porodica ima samo jedno dete.
Stručnjaci koji se bave demografijom ističu da je, osim finansijske podrške, za planiranje ili proširenje porodice važno i usklađivanje rada i roditeljstva. Oni podsećaju da je jedan od osnovnih ciljeva Strategije za podsticanje rađanja – snižavanje takozvane psihološke cene roditeljstva, to jest subjektivni osećaj majke da ima sigurnost u pogledu svog posla, karijere i uopšte budućnosti, jer majka koja je pod stresom neće se odlučiti da proširi porodicu. Istraživanje realizovano u okviru projekta „Jednaki – ka uspostavljanju rodne ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih” pokazalo je da je jedan od osnovnih problema zaposlenih roditelja organizovanje čuvanja dece – posebno kada se dete razboli ili je na školskom raspustu. Preraspodelu radnog vremena tokom nedelje dozvoljava tek svaki šesti poslodavac, a mogućnost izbora smene na poslu nudi svega njih 13 odsto. Studija Republičkog zavoda za statistiku svedoči da čak 60 odsto zaposlenih roditelja nema institucionalno rešenje gde će i s kim će im dete nižeg uzrasta biti za vreme letnjeg raspusta, jer dete mlađe od jedanaest godina ne može da ostane samo kod kuće.
U nameri da otkriju šta bi mlade motivisalo da postanu roditelji, stručnjaci Instituta za sociološka istraživanja sproveli su istraživanje koje je pokazalo da su to stalni posao, pristojni prihodi, kvalitetna partnerska veza i rešeno stambeno pitanje. Ilustrativni dokaz teze koliko su njihove želje udaljene od realnosti jesu i podaci iz najnovijeg Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih za 2023. godinu, koji sprovodi Krovna organizacija mladih Srbije. U izveštaju se navodi da skoro 60 odsto njih živi s roditeljima, petina stanuje u iznajmljenom stanu, a svega 18 procenata mladih živi u sopstvenom stanu ili s partnerom. Iako se broj nezaposlenih mladih značajno smanjio u odnosu na prethodnu godinu, podaci iz ove studije govore da 44 odsto njih nema primanja, a od onih koji imaju posao samo 38 odsto poseduje ugovor o radu. Svega devet odsto mladih postanu roditelji pre 30 godine, a odlaganje rađanja za četvrtu i petu deceniju života smanjuje šansu da se dođe do potomstva.
S obzirom na to da se na skici za portret žene koja neće ostaviti naslednike nalazi visokoobrazovana i zaposlena žena, a da žene bez školske spreme u proseku rađaju 0,7 odsto dece više nego one sa fakultetskom diplomom, velika je dilema da li će finansijska davanja motivisati sve žene da rađaju.I istraživanje dr Vladimira Nikitovića, višeg naučnog saradnika Instituta društvenih nauka, pokazuje da ekonomski status jeste povezan sa osećajem sreće, ali nije presudan za donošenje odluke o rađanju drugog deteta. Studija, koja je sprovedena na reprezentativnom uzorku visokoobrazovanih žena koje su postale majke, takođe je pokazala da na žene sa fakultetskom diplomom finansijske mere populacione politike nemaju bitnog uticaja – one se neće odlučiti na rađanje drugog i trećeg deteta samo zato što je država povećala roditeljski dodatak. Međutim, proširiće porodicu ako procene da se njihov partner dobro snašao u ulozi roditelja, ako su imale pomoć „baka servisa” i ukoliko porodiljsko odsustvo nije imalo negativnih posledica po njihovu karijeru, a to je nešto na šta država nema uticaj.
Da sama finansijska podrška države nije dovoljna govori i podatak da se najveći broj dece rađa u siromašnim porodicama. Jedine zemlje Evrope koje su uspele da podignu natalitet jesu skandinavske zemlje, koje, osim novčanih davanja, pomažu ženama da usklade rad i roditeljstvo, vode računa o rodnoj ravnopravnosti i položaju žene na tržištu rada.
I najave rekonstrukcije porodilišta svakako je lepa vest, ali nju mora da prati i „rekonstrukcija” odnosa medicinskog kadra u tim zdravstvenim ustanovama. Brojne studije govore da veliki broj žena ima traumatične uspomene na porođaj.
Istraživanje „Centra za mame” u kome je učestvovalo 2.583 žene iz Srbije pokazalo je da skoro polovina njih sa doktorima i ostalim osobljem nije imalo odnos poverenja i razumevanja, a kod skoro istog broja njih osoblje se nije ponašalo ljubazno, uslužno i strpljivo za vreme porođaja i nakon dolaska bebe na svet.
Skoro svakoj trećoj ženi doktor se nije ni obraćao tokom porođaja, već je samo davao naređenja medicinskom osoblju. Iskustvo na porođaju imalo je i negativan uticaj na odnos sa partnerom kod 14 odsto ispitanica i uticalo na seksualni život trećine žena. Skoro trećina majki rekla je da će dobro razmisliti pre nego što donese odluku o rađanju sledećeg deteta, a svaka deseta žena izjavila je da nikada više neće roditi zbog lošeg iskustva u porodilištu.

Ostale vestiArhiva