Skok inflacije u evrozoni u avgustu od tri odsto, na najviši nivo u poslednjih deset godina, povećao je pritisak na Evropsku centralnu banku (ECB) da prekine izuzetno labavu monetarnu politiku uvedenu radi oporavka ekonomije od posledica pandemije COVID-19. Ipak, ECB, kao i većina ekonomista, zasad ocjenjuje da rastu cijena doprinose jednokratni faktori povezani s pandemijom i predviđa da će inflacija pasti ispod ciljanog nivoa, pišu svjetski mediji. Podstaknut nedavnim ekonomskim oporavkom u Evropskoj uniji, indeks potrošačkih cijena u avgustu je na godišnjem nivou skočio za tri odsto, dok je u julu rast cijena bio 2,2 odsto, ukazuje Fajnenšl tajms (The Finacial Times).
Potrošačke cijene nisu rasle tako brzo u 19 zemalja evrozone od novembra 2011. godine, kada je ECB podigla referentne kamatne stope, navodi britanski list, ističući da je avgustovska inflacija premašila očekivanja većine ekonomista. Rast inflacije u evrozoni na najviši nivo u skoro poslednjih deset godina, prema ocjeni Fajnenšl tajmsa, povećava pritisak na Evropsku centralnu banku da uspori tempo kupovine obveznica prema vanrednom programu vrijednom 1.850 milijardi evra uvedenom za oporavak od pandemijske krize. Većina ekonomista očekuje da će inflacija biti smanjena sledeće godine, pošto prestanu posledice privremenih faktora povezanih s pandemijom i mjerama zatvaranja, ali poslednji skok cijena i dalje daje municiju konzervativnijoj struji u ECB-u za koju se očekuje da će na sastanku sledeće nedelje tražiti usporavanje kupovine obveznica. Inflacija raste u mnogim zemljama dok se svjetska ekonomija oporavlja od pandemije, povećavajući pritisak na centralne banke da počnu da smanjuju monetarne podsticaje koje su uvele prošle godine, ukazuje Fajnenšl tajms, dodajući da je u SAD, gde je inflacija preko pet posto, predsednik Federalnih rezervi Džej Pauel (Jay Powell) rekao prošle nedelje da će ove godine početi smanjenje kupovine obveznica. Brži rast inflacije od očekivanog, ocjenjuje list, takođe predstavlja rani test za novu strategiju ECB-a predstavljenu julu kada je blago podigla ciljanu inflaciju na dva odsto i poručila da je spremna da toleriše umereno i prolazno prekoračenje te mete.

Ostale vijestiArhiva