Rezbarenje bundeva za Noć veštica je postalo prava umetnost. Noć veštica svetkovina je koja se obeležava 31. oktobra, noć uoči praznika Svih svetih prema zapadnohrišćanskoj tradiciji. Predstavlja početak trodnevnog obeležavanja Allhallowtide, vreme u liturgijskoj godini posvećeno sećanju na mrtve, uključujući svece, mučenike i sve vernike. Veruje se da većina tradicija vezanih za Noć veštica potiče od keltske svetkovine žetve koji možda ima paganske korene, prvenstveno u gelskoj svetkovini Samajn, i da je ova svetkovina hristijanizovana kao Noć veštica. Neki akademici, međutim, podržavaju stav da je Noć veštica nastala samostalno kao isključivo hrišćanski praznik. Najčešće aktivnosti koje obeležavaju ovaj praznik su: kostimirane zabave, pravljenje lampe od tikve, gledanje horor filmova, čitanje strašnih priča. Deca idu od vrata do vrata, traže slatkiše i uzvikuju „trick or treat“ („smicalica ili poslastica“, u slobodnom prevodu „dajte nam slatkiše ili ćemo inače biti primorani da uradimo nešto nevaljalo“). Irski imigranti su verziju ove tradicije preneli u Severnu Ameriku u 19. veku. Noć veštica se proslavlja u SAD, Irskoj, Kanadi, Ujedinjenom Kraljevstvu, Švedskoj, Porto Riku, Japanu, Novom Zelandu i u nekim delovima Australije. Poreklo ovog praznika datira još od antičke keltske svetkovine „Samhain“ posvećene istoimenom paganskom božanstvu. Kelti, koji su živeli na prostorima današnje Irske, slavili su svoju Novu godinu 1. novembra. Noć pred Novu godinu slavili su „Samhain“. Verovali su da se tada duhovi mrtvih vraćaju na zemlju uzrokujući probleme i uništavajući useve. Keltski paganski sveštenici gradili su ogromne lomače gde su se ljudi okupljali kako bi spalili useve i životinje kao žrtve keltskim božanstvima. U toku proslave nosili su kostime, uglavnom od životinjskih glava i kože.Na nogama su nosili papuče od majmunove kože.