Čoperi Motocikli koji, iako pomalo neprijatni za uši prolaznika, izgledaju sjajno, a idu još bolje – čoperi privlače pažnju gde god da se pojave. Nije bitno da li je reč o „old school” ili „new age” modelima; kad ulicom prolazi čoper, na licima posmatrača čita se radoznalost, a na licima vozača - oduševljenje i blagi osmeh. Naziv „čoper”, nastao od originalne reči „chopper” (iseckano, engl.), sam po sebi dovoljno govori o izgledu ove vrste motocikla. Nastao modifikovanjem, prepravljanjem i „seckanjem” postojećeg modela, ovaj tip motora predstavlja autentičnu pojavu, kakva se ne sreće ni u jednoj drugoj vrsti motocikala. Njegova osnova i, ujedno, najupadljiviji deo jeste ram neobičnog izgleda, kao i prilično dugačka prednja viljuška. Bez gotovo ikakvih maski i preteranih zaštita, ram je izduženog oblika s veoma nisko postavljenim težištem. S obzirom na to, bilo je neophodno modifikovati i viljušku, pa je i ona poprimila veoma neobičan izgled. Ono što oblik ovog motocikla čini još interesantnijim jeste nedostatak vešanja, odnosno suspenzije na zadnjem točku. To i jeste jedan od razloga što je vožnja čoperom nešto truckavija od vožnje drugom vrstom motocikla. Ram je izdužen da bi zadnji točak mogao da se fiksira na njemu, a pošto je težište nisko postavljeno, s viljuškom uobičajene veličine čoper bi bio ne samo motor smešnog izgleda, već i loših, nepraktičnih voznih osobina. Bobleri Prethodnici čopera bili su tzv. „bobleri”, prvi „custom made” motori, nastali 40-ih i 50-ih godina prošlog veka. U početku su ih pravili pojedinci koji ne samo da su poznavali mehaniku, nego su bili vešti i u radu s materijalima. Oba modela, i bobler i čoper, poseduju zajedničku osobinu a to je težnja ka minimalizmu u izgradnji, odnosno uklanjanje svih nepotrebnih delova za vožnju. Bez obzira na to, ova dva modela motocikala međusobno se razlikuju i to u jednom veoma važnom pogledu. Iako su, kao i čoperi, modifikovani, bobleri su zadržali isti, fabrički ram koji preoblikovanjem nije pretrpeo ni najmanju promenu. S druge strane, pri izradi čopera ram se seče da bi postao što lakši i niži, a zatim se zavaruje i modernije oblikuje. Tradicionalni čoperi Tradicionalni čoperi nastali su u Americi 60-ih godina prošlog veka. Vrativši se kućama, ratni veterani tražili su zabavu i uzbuđenje i tako došli na ideju o preoblikovanju fabričkih mašina u lakše, atraktivnije i zabavnije modele motora, za šta su u vojsci i ratovima stekli osnovno znanje. Tako je nastala serija mnogobrojnih varijacija i modela čopera. Formiranje manjeg prednjeg i većeg zadnjeg točka, zamena većih fabričkih ogledala manjim, ugrađivanje malih branika, modifikovanje cevi auspuha – samo su neke od modifikacija koje su ovi umešni momci izvodili na svojim motorima. Jednu od najstandardnijih modifikacija predstavljale su šipke koje su služile kao naslon za suvozača a koje je, po tadašnjim američkim zakonima, svaki motocikl morao da poseduje. Moderni čoperi Stvari stoje nešto drugačije kada je reč o savremenim čoperima. Njih ne prave majstori entuzijasti već kompanije koje se bave modifikacijom postojećih modela motocikala. Ove kompanije serijski proizvode takozvane „tematske” motore, a modifikacije su standardne, među kojima je najznačajnija upotreba hroma. Bilo da je reč o originalnim, bilo o izmenjenim delovima, velikim ili malim, smeštenim na vidljivom ili nedostupnom mestu - hromirani delovi postali su zaštitni znak modernih čopera. Njihovi prepoznatljivi delovi jesu i ručke za upravljanje, različite od modela do modela. Na nekim čoperima one su produžene, čime je vozaču omogućeno da „zavaljen” upravlja motorom, dok su na pojedinim modelima one nešto kraće, zbog čega se vozač, nagnut napred, nalazi u takozvanom „brzom” položaju tokom vožnje. Uprkos razlikama, svim modelima čopera zajedničko je to da je opterećenost motocikla nepotrebnim dodacima svedena na minimum. Zbog toga se na ručkama najčešće nalaze samo držači za dlanove, kvačilo, kočnice i minijaturni retrovizori (mada se često susreću i čoperi koji ih uopšte nemaju). Isto tako, zajednička karakteristika im je i ogroman raspon između ručki, koji vozaču omogućuje što bolju kontrolu nad motorom. Čoper kultura Kompanije koje se danas bave proizvodnjom čopera najčešće ih nazivaju „custom made” motorima. Najpoznatije kompanije koje proizvode ove motore su „Vest Koast Čopers” (West Coust Choppers), „Falkon Motorsajsles” (Falcon Motorcycles), „Fon Dač Kustom Sajsles” (Von Dutch Kustom Cycles) i, najpopularnija među njima, „Orandž Kaunti Čopers” (Orange County Choppers), kompanija, zbog koje se „čoper kultura”, preko „Discovery” kanala, proširila na ceo svet. Moćnog i upadljivog izgleda s hromiranim i svetlucavim detaljima, čoperi plene pažnju okoline bilo da se nalaze na nekom od mnogobrojnih moto skupova, bilo da samo krstare gradom. Iako se doživljavaju kao mašine vrhunske estetike, čoperi nisu samo motori za pokazivanje već poseduju i odlične vozne kvalitete. Zbog motora velike snage, ove urbane krstarice u stanju su da postignu veoma veliku brzinu i sjajno se ponašaju na otvorenom, pravom putu. Nedostatak im je nešto lošija upravljivost pri manjim brzinama, kao i to što su prilično teški za vožnju u krivinama. Neugasiva strast Pomenute nedostatke kompenzuju brojne prednosti kojima se ovi motocikli odlikuju. Jačina motora i veliki broj konjskih snaga govore same za sebe. Ugradnja posebnih motora započeta je uporedo s poizvodnjom čopera. U prve modele uglavnom su ugrađivani Trijumfovi „v-teck“ motori, pošto nije bilo moguće nabaviti druge, a kasnije se pojavljuju motori adekvatnijih dimenzija i veće snage koje je proizvodila firma „Harli Dejvidson“ i koji su ubrzo preuzeli primat, što i nije neobično s obzirom na to da su motori „Trijumf“ postepeno nestajali s tržišta, pa ih je bilo sve teže naći. Ali budući da je svaki proizvod podložan modernizaciji, ne treba se čuditi tome što se danas u proizvodnji čopera sve više koriste motori poreklom iz Japana, potpuno novog načina izrade i fantastičnih preformansi. Vozači čopera ubrajaju se u najstrastvenije zaljubljenike u ova vozila. Za njh se kaže da su ljudi koji umeju da uživaju u životu i kojima je za zadovoljstvo potrebno jedino lepo vreme i otvoreni put. Kada se jednom „navuku“ na ovu vrstu vožnje, teško ih je odvratiti od toga i ubrzo vožnja čoperom postaje njihov stil života.