Predstavnici NATO-a, predvođeni generalom Majklom Džeksonom, i predstavnici SRJ, predvođeni generalom Obradom Kovačevićem, pregovore o miru započeli su 5. juna u kafani "Evropa 93", u blizini mesta Blace na jugoslovensko-makedonskoj granici. General-pukovnik Svetozar Marjanović je, po završetku pregovora, izjavio:

- Rat je prestao. Pobedila je politika mira koju vode SRJ i njen predsednik Slobodan Milošević. Učinićemo sve da na ovim prostorima zavlada mir i bezbednost za sve građane Kosova i Metohije.

Ipak, da li je bilo tako? Danas, sedam godina kasnije, jasno je da nije. Srbi na Kosmetu nisu dočekali mir onog dana kada je bombardovanje prestalo. Tortura nad srpskim stanovništvom tek je počela sa dolaskom vojnika mirovne misije NATO-a. Dve trećine Srba je proterano, a svi gradovi, osim Kosovske Mitrovice, etnički su očišćeni. U vreme mandata Misije UN raseljeno je i 80 odsto Roma. Ubijeno je više od hiljadu Srba i Roma, kidnapovano isto toliko, a 730 ljudi se vodi kao nestalo. Ubistva i proterivanja se nastavljaju. Uništeno je oko 150 crkava, nijedno srpsko groblje nije pošteđeno.

Iako je dokumentima predviđeno i da se 999 policajaca i vojnika Srbije vrati na Kosmet, ni to se nije desilo, a Rezolucija 1244, koja je garant suvereniteta Srbije nad Kosmetom se faktički zanemaruje. Drugim rečima, misija UN nije ostvarena.

I posle šest rundi pregovora Beograda i Prištine, status Kosova i Metohije još nije rešen, a 2001. godine doneti su takozvani Hakerupovi ustavni okviri, koji su osnov za ustav nezavisnog Kosova. Time je uspostavljena struktura vlasti na Kosmetu i prekršeni Rezolucija 1244 SB UN, Kumanovski sporazum i dogovor Milošević - Ahtisari - Černomirdin.

Ostale vestiArhiva