BEOGRAD - U Srbiji živi oko 700.000 invalida, od toga 200.000 u glavnom gradu. Slepi i slabovidi, distrofičari, paraplegičari, gluvi - sve ih muči ista muka, nerazumevanje i odbijanje sredine u kojoj žive, tako da većina njih živi u veoma teškim uslovima. Država ih se, uglavnom, seti pred izbore ili na današnji dan kada se obeležava Svetski dan invalida, ali njihove probleme niko ne rešava. Tako, recimo, u Srbiji ne postoji servis personalnog asistenta (osoba koja pomaže invalidima u svim poslovima), kao deo državnog sistema. Pre tri godine pokrenut je pilot-projekat Centra za samostalni život invalida Srbije, koji je donacija irske vlade, ali se taj projekat završava ove godine. Projekat se sprovodi u četiri grada u Beogradu, Leskovcu, Smederevu i Jagodini.

Tako su invalidi u Srbiji prepušteni sami sebi, a ne mogu da izađu iz kuće a da ne naiđu na niz arhitektonskih barijera.

- Većina stambenih zgrada je nepristupačna za invalide. Liftovi su mali i u njih sa teškom mukom mogu da se smeste kolica, a većina njih imaju stepenice do lifta. One novije koje su rađene poslednjih nekoliko godina imaju rampe, ali one su toliko strme da ni alpinista ne bi mogao da se uzvere uz njih, a ne osobe u kolicima - kaže Jelena Milošević, predsednik Saveza distrofičara Beograda.

Ništa bolja situacija nije ni na ulicama, koje su nepristupačne, sa visokim trotoarima. Iako je planom predviđeno da se renovirane ulice prilagode invalidima, izvođači radova uglavnom nisu ispoštovali standarde.

Mali broj onih koji studiraju, ili rade, muku muče sa prevozom do škole, odnosno posla. Autobusi gradskog saobraćaja uglavnom im nisu prilagođeni.
- U Gradskom saobraćajnom prevozu postoji služba koja ima desetak adaptiranih kombi vozila. Međutim, to je malo za prevoz 200.000 invalida u Beogradu. Idealno bi bilo kada bi vozila gradskog prevoza bila adaptirana da ih koriste i invalidi - dodaje Miloševićeva.

Malo je onih koji su uspeli da pronađu bilo kakav posao. Uglavnom rade kao maseri ili u foto-kopir radnjama. Ni poslodavci nisu upoznati sa beneficijama na koje imaju pravo ukoliko zaposle osobu sa invaliditetom. Tako, recimo, oni za adaptaciju radnog mesta dobijaju po 90.000 dinara, a u prve godine čak su oslobođeni finansiranja plate.

Ove godine usvojen je zakon protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom. U grupi koja je radila zakon, bila su i dva pravnika invalida. Još se čeka na usvajanje zakona o zapošljavanju invalida. Udruženja invalida se nadaju da usvojeni zakoni neće biti samo mrtvo slovo na papiru i da će se primenjivati u praksi.

Ostale vestiArhiva