Na sastanku država Jadranske povelje u Briselu, pomoćnik američkog državnog sekretara je novinarima rekao i da je važan bio njegov razgovor uoči skupa u Rigi sa šefom srpske diplomatije Vukom Draškovićem. NATO je odlukom da pozove Srbiju, Crnu Goru i BiH u Partnerstvo za mir učinio "korak nade i poverenja", kaže Danijel Frid.

Na sastanku Jadranske povelje učestvovali su šefovi diplomatija zemalja članica Jadranske inicijative - Albanije, Hrvatske i Makedonije - Besnik Mustafaj, Kolinda Grabar-Kitanović i Antonio Milošoski.

Na skupu u Briselu bili su i predstavnici zemalja posmatrača, pomoćnik šefa diplomatije Srbije Dejan Šahović, ministri inostranih poslova Crne Gore i BiH, Milan Roćen i Mladen Ivanić.

Frid je novinarima rekao da je NATO, odlukom da pozove u Partnerstvo za mir Srbiju, BiH i Crnu Goru, "učinio korak poverenja i nade da će u tim zemljama znati šta treba da urade snage opredeljene za približavanje evropskim i atlantskim integracijama".

SAD i NATO će im pomagati u tome, rekao je Frid i naglasio da Srbija i BiH moraju još više da učine kako bi dostigle punu saradnju s Haškim tribunalom, uključujući hapšenje optuženih Ratka Mladića i Radovana Karadžića.

Pomoćnik američkog državnog sekretara je ponovio stav Vašingtona da rešenje statusa Kosova ne može biti "presedan", da je to "jedinstven slučaj" i da ne može biti presedan za ostale sporne situacije na Balkanu i drugde.

Frid je istakao podršku SAD izaslaniku UN Martiju Ahtisariju u nastojanju da iznađe rešenje za status Kosova.

Dejan Šahović je povoljno ocenio današnji sastanak i dodao da nije bilo govora o ulasku Srbije, Crne Gore i BiH u Jadransku povelju, pored ostalog zbog toga što je, posle poziva za Partnerstvo za mir, prošlo malo vremena da bi se to eventualno razmotrilo i pripremilo.

Ostale vestiArhiva