Beograd - Predsednik Srbije Boris Tadić uputio je pisma u kojima je obavestio međunarodne institucije o kontinuitetu Republike Srbije u odnosu na državnu zajednicu Srbija i Crna Gora u tim organizacijama, saopšteno je juče iz Predsedništva Srbije. Pozivajući se na ustavne nadležnosti, Tadić je pisao generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Kofiju Ananu, generalnom sekretaru Saveta Evrope Teriju Dejvisu i generalnom sekretaru Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju Marku Perenu de Brišambou.
Tadić u pismima navodi da je kontinuitet Srbije zasnovan na čl. 60 Ustavne povelje SCG koji je aktiviran odlukom parlamenta Crne Gore o proglašenju nezavisnosti, kao i da je o tome postignuta saglasnost s crnogorskom stranom. Predsednik Srbije je zatražio i promenu imena države državna zajednica Srbija i Crna Gora u Republika Srbija.
Istovremeno, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije (i Crne Gore) koje je po osnovu Ustava Srbije preuzelo ingerencije MPS SCG, saopštava da su posle referenduma i proglašenja nezavisnosti Crne Gore, te odluke Skupštine Srbije o preuzimanju nadležnosti državne zajednice sva diplomatsko konzularna predstavništva SCG postala DKP Srbije. Sa zgrade MPS, kao i sa sedišta Ministarstva odbrane i svih vojnih objekata, te s Palate federacije, juče su skinute zastave SCG i podignute zastave Srbije.
"Nakon što je Skupština Crne Gore usvojila odluku o proglašenju nezavisnosti Crne Gore, Republika Srbija je, na osnovu Ustavne povelje SCG, nastavila kontinuitet državne zajednice, što je potvrdila i Skupština Srbije", navodi se u jučerašnjem saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Srbije i dodaje da je predsednik Srbije Boris Tadić uputio pismo generalnom sekretaru UN Kofiju Ananu u kojem ga obaveštava da je Republika Srbija međunarodno-pravni sledbenik SCG.
Istovremeno, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije uputilo je, posredstvom naših diplomatskih predstavništava u svetu, note stranim vladama i međunarodnim organizacijama da je Republika Srbija naslednik državne zajednice SCG.U diplomatsko-konzularnim predstavništvima kojima


su rukovodili kadrovi iz Crne Gore došlo je do promene i njima će privremeno rukovoditi otpravnici poslova ili žerani. Svi predstavnici Crne Gore u našim DKP dobili su obaveštenje da se do 30. juna vrate u zemlju. Takođe, u najskorije vreme u svim diplomatsko-konzularnim predstavništvima biće uvedena državna obeležja Republike Srbije.
Međunarodno-pravni kontinuitet Srbije kao sledbenika SCG regulisan je prvo Beogradskim sporazumom 14. marta 2002, a potom i Ustavnom poveljom SCG. Odredba o preispitivanju Beogradskog sporazuma predviđa da "po isteku perioda od tri godine države članice imaju pravo da pokrenu postupak promene državnog statusa, odnosno istupanja iz državne zajednice".
U slučaju istupanja


Crne Gore iz državne zajednice međunarodni dokumenti koji se odnose na SRJ, posebno Rezolucija 1244 SB UN, odnosili bi se i u celosti važili za Srbiju kao sukcesora. Država-članica koja to pravo iskoristi ne nasleđuje pravo na međunarodno-pravni subjektivitet, a sva sporna pitanja posebno se regulišu između države-sukcesora i novonastale države. U slučaju da se obe države-članice u referendumskom postupku izjasne za promenu državnog statusa (nezavisnost), u postupku sukcesije regulišu se sva sporna pitanja, kao što je postupljeno u slučaju prethodne Jugoslavije. Zakone o referendumu donose države-članice vodeći računa o međunarodno priznatim demokratskim standardima.
Takođe, članom 60. Ustavne povelje, na koji se pozvao predsednik Srbije, precizira se Istupanje iz državne zajednice Srbija i Crna Gora.
"Po isteku perioda


od tri godine države članice imaju pravo da pokrenu postupak za promenu državnog statusa, odnosno za istupanje iz državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Odluka o istupanju iz državne zajednice Srbija i Crna Gora donosi se posle referenduma.
Zakon o referendumu donosi država članica, vodeći računa o međunarodno priznatim demokratskim standardima.
U slučaju istupanja države Crne Gore iz državne zajednice Srbija i Crna Gora međunarodni dokumenti koji se odnose na Saveznu Republiku Jugoslaviju, posebno Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, odnosili bi se i u celosti važili za državu Srbiju kao sledbenika.
Država članica koja iskoristi pravo istupanja ne nasleđuje pravo na međunarodno-pravni


subjektivitet, a sva sporna pitanja posebno se regulišu između države-sledbenika i osamostaljene države. U slučaju da se obe države članice u referendumskom postupku izjasne za promenu državnog statusa, odnosno nezavisnost, u postupku sukcesije regulišu se sva sporna pitanja, kao i u slučaju bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Podsećanja radi, u prisustvu Visokog predstavnika Evropske unije za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku Havijera Solane Beogradski sporazum, kojim je SRJ faktički pretočena u SCG, potpisali su predsednik SRJ Vojislav Koštunica, potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus, predsednik Crne Gore Milo Đukanović, predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić i predsednik Vlade Crne Gore Filip Vujanović

Ostale vestiArhiva