Beograd - Broj izbeglica od 1996. do 2006. u Srbiji se smanjio za skoro 80 odsto. Međutim, još 3.000 izbeglica živi u kolektivnim centrima i njih je neophodno stambeno zbrinuti - izjavio je na jučerašnjoj konferenciji za novinare predstavnik Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) Lenar Kocalainen.
On je zahvalio Vladi Srbije što nudi mogućnost naturalizacije izbeglicama koje žele da ostanu u Srbiji.
- Veoma smo zahvalni Vladi Srbije koja je ponudila državljanstvo svim izbeglicama koje to žele, a mi smo i dalje spremni da podržavamo sve projekte koje doprinose boljem uključivanju izbeglica u lokalne sredine - kazao je Kocalainen.
On je najavio da će UNHCR nastaviti da pomaže i organizuje različite projekte kako bi se povratak izbeglih u Hrvatsku ubrzao. Kocalainen je naglasio da ne postoje pravne prepreke za povratak u Bosnu i Hercegovinu, ali da u Hrvatskoj još nisu rešena pitanja koja se odnose na ostvarivanje stanarskih prava i prava na penziju.
- Nadamo se da će za nekoliko godina problem izbeglica u Srbiji biti rešen i to zbog toga što će postati državljani, ili što će se vratiti u zemlju porekla - zaključio je on.
Republički komesar za izbeglice Dragiša Dabetić izjavio je da je registracijom 2005. status izbeglica u Srbiji potvrđen za 104.246 lica. Dabetić je na predstavljanju zvaničnih rezultata registracije rekao da je od tog broja 73,43 odsto izbeglica iz Hrvatske, a 26,42 iz Bosne i Hercegovine.
- Proces registracije je trajao duže nego što je bilo predviđeno zbog velikog broja predmeta koje je trebalo lično uručiti strankama, kao i poštovanja zakonskih rokova kada je u pitanju pravo žalbe - istakao je Dabetić, dodajući da je poslednja registracija izbeglica sprovedena od novembra 2004. do januara 2005, kao i da se registraciji odazvalo 141.685 osoba.
- Doneta su rešenja da se status izbeglica ukine za 39.000 osoba, a žalbeni postupak na takvu odluku pokrenulo je 11.000 ljudi, nakon čega je status izbeglice ipak dobilo 2.000 ljudi. Prepreku za povratak izbeglih u Hrvatsku predstavlja nemogućnost da se reši stambeno pitanje i ostvari pravo na penziju povratnika, dok je povratak izbeglih u BIH gotovo okončan, jer za to ne postoje nikakve pravne prepreke. Bilo je predviđeno da se ti problemi reše do kraja godine usvajanjem "zajedničke matrice" zemalja učesnica "sarajevskog procesa", ali su Srbija, Crna Gora, BIH i Hrvatska dosad uradile samo "mape puta" - rekao je Dabetić.
On je izrazio nadu da će vlade Srbije i Hrvatske učiniti sve da se prepreke za povratak izbeglica u Hrvatsku otklone. U kolektivnim centrima, kako je naveo, nalazi se još nešto više od 3.000 izbeglica i oko 6,5 hiljada raseljenih s Kosova.
- Radimo na smanjivanju broja smeštenih u kolektivne centre, nudeći alternativne programe, ali nećemo ukidati centre po svaku cenu - istakao je Dabetić.

Ostale vestiArhiva