Sofija - Bugarski parlament usvojio je juče dugo odlagani zakon o otvaranju arhiva bivše tajne službe, uz amandman koji omogućava da neki dokumenti ipak ostanu u tajnosti. Novi zakon, usvojen 17 godina posle pada komunističkog režima, predviđa objavljivanje svih dokumenata koji sadrže informacije o političarima, javnim službenicima, sudijama, sveštenicima i novinarima koji su radili kao tajni agenti.
Veruje se da bi objavljivanje dokumenata iz tajnih arhiva moglo osvetliti pokušaj atentata na papu Ivana Pavla Drugog, kao i ubistvo bugarskog disidenta Georgija Markova koji je radio za BBC servis na bugarskom. Zakon ne predviđa kazne za bivše agente i saradnike komunističke tajne službe. Međutim, njihova imena biće objavljena na netu.
Građani Bugarske će, po stupanju zakona na snagu, imati pravo da vide svoj dosije. Prvobitnom predlogu zakona dodat je amandman kojim se zabranjuje objavljivanje dokumenata "koji bi mogli naškoditi bugarskim interesima u međunarodnim odnosima, ili ozbiljno ugrozili nečiji život". Taj amandman, koji treba da štiti ljude koju su još zaposleni u tajnoj službi, donesen je pod pritiskom "iz obaveštajnih službi, posebno Nacionalne obaveštajne službe", rekao je novinarima poslanik vladajuće koalicije Nikolaj Svinarov.
On je insistirao da se izuzeće tiče "samo nekoliko desetina ljudi" i da se primenjuje samo ako je nužno za nacionalnu bezbednost. Usvajanje amandmana izazvalo je proteste građana ispred parlamenta. "Ovo ostavlja zatvorenu enklavu unutar arhiva koja sadrži informaciju o stvarnoj pozadini našeg sadašnjeg političkog establišmenta" rekao je Georgi Lozanov koji je na čelu građanske inicijative Čist glas koja je tražila potpuno obelodanjivanje komunističkih arhiva.

Ostale vestiArhiva