Deca u Srbiji gledaju televizijski program tri-četiri sata dnevno, najviše vole filmove i serije, omiljeni junaci su im Terminator i Rambo, kao i većini njihovih vršnjaka u svetu. Video-igrice redovno igra svako peto dete, pokazalo je istraživanje „Vaspitanje i mediji“, koje su sproveli studenti pedagogije sa Filozofskog fakulteta u Beogradu na uzorku od 756 učenika četvrtog i osmog razreda.

Pitanja su se odnosila na korišćenje medija koji su najzastupljeniji i koji, po mišljenju studenata, imaju najznačajniji efekat na razvoj dece, njihove stavove i ponašanje (televizija, film, video-igre i internet). Istraživanje je pokazalo da osnovci najčešće gledaju filmove, serije, ali i popularne telenovele. Deca rado gledaju crtane filmove, a jedna trećina školaraca vreme provodi gledajući sportske i muzičke programe. Međutim, zabrinjavajući podatak je što su istraživanja pokazala da samo 15,7 odsto dece školskog uzrasta gleda obrazovni program.

- Naše istraživanje potvrđuje tezu da se radi o globalnom fenomenu koji se javlja u različitim sredinama i kulturnim miljeima. Drugačije rečeno, naša deca provode dosta vremena uz savremene elektronske medije, kao i sva deca na svetu. U prilog ovome govori i pojava „globalnih heroja“, koji su uglavnom likovi iz akcionih filmova i igara kao što su Terminator i Rambo. Identifikacija sa filmskim junacima koji se kao pozitivci bore protiv negativaca nasilnim metodama mogu kod dece povećati nasilno ponašanje, strah i neosetljivost - kaže Nenad Stevanović, jedan od autora istraživanja.

Istraživanje studenata pedagogije pokazalo je da u Srbiji ima mnogo dece (26,9 odsto) koja gledaju televiziju četiri i više sati dnevno, što je prilično alarmantan podatak.

Popularnost video-igrica i njihov uticaj na omladinu u stalnom su porastu. Svako peto dete dnevno provodi po nekoliko sati ispred računara u virtuelnoj stvarnosti. Istraživanje je pokazalo da svakodnevno igranje video-igrica može dovesti do psihološke zavisnosti, zapostavljanja školskih obaveza, ali imati i loše efekte po zdravlje dece (slabljenje vida, deformitet kičme...). Kod nas su najzastupljenije igrice sa akcionim i potencijalno nasilnim sadržajem. Učenici kao najčešći razlog za igranje video-igrica navode zabavu (77,2 odsto), zatim uzbuđenje, dok oko deset procenata dece kaže da iz video-igrica može nešto da nauči. Najviše učenika u Srbiji igra akcione igrice, čak 44 odsto, virtuelne strategije voli 22 odsto učenika, a sportske 19 odsto.

- Razlozi zbog kojih deca i mladi igraju video-igrice su različiti. Deca kroz njih najčešće žele da pobegnu od stvarnosti, one im često pružaju osećaj uspešnosti i pobede, ali i pripadnost određenoj zajednici. Video-igre su veoma zastupljene među mladima. Ako se ne shvati potencijalna opasnost od zloupotrebe ovog medija, mogu se javiti ozbiljni problemi u razvoju mladih generacija. Roditelji moraju da znaju kakve im deca igrice igraju, moraju naći načina da im ponude drugačije sadržaje i da ih odvrate od svakodnevnog sedenja ispred televizora i računara - kaže Nenad Stevanović.

Ostale vestiArhiva