Čudo se, ipak, nije dogodilo. Najbolje rukometašice Srbije, tačnije rečeno, one koje su htele, smele ili mogle da se stave pod "komandu" selektorke Sandre Kolaković, očekivano su učešće na aktuelnom prvenstvu Evrope u Švedskoj završile već posle prve faze takmičenja. Makedonija u premijernom kolu (25:23), Austrija dan kasnije (32:27) i Mađarska sinoć pokazale su da, bez prisustva najkvalitetnijih igračica, ozbiljnih priprema, dužeg zajedničkog staža i većeg ličnog internacionalnog iskustva, naše reprezentativke nemaju šta da traže u najjačoj konkurenicji.
- Ovo je naša realnost. Neke igračice Makedonije i Asutrije imaju više međunarodnog iskustva nego pojedine moje igračice godina. Hvala starijim devojkama što su došle i pomogle mi u ovako teškom trenutku, pokazale su da su veliki igrači i ljudi, ali više od časnog otpora pomenutim reprezentacijama se nije moglo. U utakmice su ulazile sa puno treme, a kada bi ih ona prošla već je bilo kasno - priča Sandra Kolaković, kojoj je ovo EP bilo vatreno krštenje u trenerskoj ulozi.
Mlada selektorka reprezentacije Srbije smatra da izlet na sever Evrope nije bio uzaludan. Naprotiv, doživljava ga kao dragoceno iskustvo za budućnost.
- Mlade igračice moraju još mnogo toga da nauče u svim elementima igre. Vidi se, međutim, da imaju "štofa". Uz pravilno vođenje, stalno ulaganje, i sa sticanjem iskustva, neke od njih bi mogle da naprave velike karijere. Imamo sjajan "materijal", samo ga treba pametno i strpljivo obrađivati - smatra Sandra Kolaković, čija se nekadašnja saigračica Branka Jovanović juče oprostila od državnog dresa.
- Tužna sam zbog načina na koji se opraštam od reprezentacije, za koju sam sve ove godine davala najbolje što imam. Nekada i više od toga. Osećam se prazno i tužno i zbog ove neslavne epizode na Evropskom prvenstvu. Ako hoćemo da nam jednog dana bude bolje, mora se iz korena promeniti odnos prema državnom timu i zemlji - kaže tridestpetogodišnja golmanka, koja je još od 1989. godine branila mrežu nacionalnog tima.

Ostale vestiArhiva