Politikologija religije nova je politikološka disciplina koja se izučava na našim i stranim univerzitetima, a njen utemeljivač u Srbiji je dr Miroljub Jevtić, redovni profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. On tvrdi da je ova naučna disciplina bitna za razumevanje mnogih političkih procesa u svetu i da je upravo zbog toga sve popularnija.

- U proleće ove godine posetio sam sajt politikološkog odseka Pravnog fakulteta u Skoplju, tada nisam primetio da imaju predmet koji se bavi politikologijom religije. Kada sam pre nekoliko dana ponovo otišao na njihovu Internet prezentaciju, video sam da imaju čak dva predmeta posvećena ovom fenomenu - Političke ideje i religija i Dijalog između civilizacija i religija. Čini mi se da ova informacija najbolje pokazuje kojom se brzinom ova disciplina uvodi na fakultete političkih nauka u svetu. U našem okruženju se veoma brzo proširila, tako da je sada proučavaju i teološki fakulteti, kojima je politika, ipak, strano polje - kazao je dr Jevtić.

Zbog čega je bitno postojanje ove discipline?
Teorijski deo bi trebao da popuni gotovo neverovatnu prazninu u obrazovanju politikologa, koje je, kao i kod svih društvenih nauka, potpuno evrocentristički orijentisano. Dakle, proučavaju se teoretičari od Platona i Aristotela do Habermasa. To je dobro. Ali njihovim teorijskim radovima se ne može potpuno objasniti ni ono što se zbiva u Evropi, SAD i u Australiji. Ja svojim studentima kažem - pokušajte da se zamislite u ulozi savetnika ministra inostranih poslova kome treba da objasnite zašto je u Nigeriji došlo krvavih nereda povodom predviđenog izbora "Mis sveta". Pa neka vam tu pomognu Hegel i Aristotel. Sa njima dvojicom nećete stići nigde u objašnjavanju toga fenomena.

Često ističete da je potcenjen uticaj religije na društvo.
Apsolutno. Religije se posmatraju kao društveni fenomen i u Evropi je prevladao stav francuskih prosvetitelja da je religija posledica nerazvijenosti društva u ekonomskom, političkom i obrazovnom smislu, i da će se sve to promeniti kada se situacija promeni i ljudi postanu pismeniji, bogatiji i politički kultivisaniji. Sasvim suprotno mišljenje od njih imao je njihov mlađi zemljak Aleksis de Tokvil. Tokvil je, gledajući primer SAD, video da je zemlja razvila do maksimuma privredu, imala najviši stepen demokratije i stalno išla napred, a sve to uz snažno prisustvo religije u javnom životu.

SAD su, znači, veoma bitne za dokazivanje veze religije i politike u današnje vreme?
Pretprošle godine sam bio u veoma važnoj poseti SAD. U jednom razgovoru s našim diplomatom spomenuo sam uticaj religije na politiku u SAD, a on je rekao da to ne postoji. A kada je Džordž Buš po drugi put pobedio na izborima, čak i bivši ambasador SAD u SCG Vilijam Montgomeri je konstatovao da je to posledica koncentrisanih napora religiozno opredeljenih birača. Time se videlo koliko su mnogi ljudi na važnim funkcijama slabo informisani. Ali to je posledica uticaja francuskih prosvetitelja na celokupan sistem obrazovanja koji sada treba prilagođavati realnosti. I tu je vaspitno-obrazovni značaj "religije i politike", odnosno politikologije religije.

Kako se ta veza odražava u drugim zemljama?
Dovoljno je pogledati primer najmoćnije zemlje Azije - Japana, države liberalne demokratije i ekonomije. Malo je poznato da se u veoma dugom vremenskom periodu vladajuća većina u Japanu formira zahvaljujući političkoj partiji Komeito, koju je stvorila sinkretička budistička verska škola "Soka-gakkai". Sve to dokazuje koliko se politikologija religije mora detaljno proučavati kako bi se partneri upoznali, kako bi se znalo šta su im ideali kojima teže i šta se od njih može očekivati. Studenti poslediplomskih studija FPN obrazovaće se da političarima i javnosti objašnjavaju takve pojave i pokrete.

Ostale vestiArhiva