Koordinator državnog tima za pregovore o statusu Kosmeta Slobodan Samardžić ocenio je juče da su se na poslednjoj sednici Saveta bezbednosti UN videle velike razlike u stavovima članica SB koje treba da donesu odluku o mirnom i kompromisnom rešenju oko budućeg statusa Pokrajine. „To pokazuje ne samo razlike unutar SB, nego i unutar Kontakt grupe... Treba imati u vidu da, zapravo, članice Kontakt grupe i članice SB treba da donesu najvažnije odluke u pogledu nastavka pregovaračkog procesa i da doprinesu mirnom i kompromisnom rešenju budućeg statusa Kosova i Metohije”, rekao je on. Samardžić je istakao da „s tim u vezi treba posmatrati i ulogu specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija i njegov predlog rešenja budućeg statusa Kosova i Metohije koji on treba da iznese krajem januara ili početkom februara”. „Nas više od sadržaja predloga zanima šta će o tome reći Kontakt grupa i šta će o tome kasnije reći SB UN”, naglasio je Samardžić i ocenio da bi Ahtisarijev predlog „trebalo da se zasniva na opštoj politici Kontakt grupe u vezi sa Kosovom i Metohijom”.
Samardžić je objasnio da to „znači da bi taj dokument, što se nas tiče, trebalo, pre svega, da pogleda Kontakt grupa i da se izjasni o tome pre nego što dođe na razmatranje u Beograd i Prištinu”. „Kontakt grupa mora prethodno da uspostavi minimum svog konsenzusa oko tog predloga, jer Ahtisari mora svoju politiku i svoj predlog da vodi u strogoj saradnji i koordinaciji sa stavovima Kontakt grupe”, rekao je on i istakao da bi Ahtisari morao da se ponaša u okviru svog mandata. Samardžić je objasnio da je, „s jedne strane, to mandat koji mu daje generalni sekretar UN, a, s druge strane, to je mandat koji mu daje Kontakt grupa i ona mora biti merodavna za svaki Ahtisarijev čin”. „On (Ahtisari) ne bi trebalo da bude u toj meri entuzijastičan u pogledu sopstvene odlučujuće uloge za dalje rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije kao što vidimo iz mnogih njegovih nastupa”, rekao je Samardžić.
On je ocenio da bi Ahtisarijev predlog „trebalo da ide prvo na Kontakt grupu da ga ona razmotri i da mišljenje, kao i da da neku vrstu zelenog svetla, posle čega će Beograd i Priština razmotriti veoma pažljivo taj predlog i dati svoje primedbe”. „Suština je da se predlogom Ahtisarija ne prelamaju tako važne i delikatne stvari kao što je budući status Kosova, što on očigledno ima nameru i ambiciju da učini”, rekao je Samardžić, istakavši da bi taj predlog „morao biti dovoljno otvoren da omogući dalji proces pregovaranja i to na način koji bi bio bitno različit od dosadašnjeg”.
Samardžić je podsetio da Ahtisari „nije uložio veliki napor da pregovori napreduju, o čemu najbolje govori činjenica da je za vreme njegovog mandata organizovan samo jedan sastanak oko samog statusa Kosova i Metohije”.

Ostale vestiArhiva