MOSKVA - Potpredsednik ruske vlade i ministar odbrane Sergej Ivanov ponovio je da bivši oficir Federalne službe bezbednosti (FSB) Rusije Aleksandar Litvinjenko, koji je pod još nerazjašnjenim okolnostima umro krajem novembra u Londonu, nije imao pristup informacijama od velike važnosti za Rusiju. "On nikada nije bio agent i nikada nije imao pristup važnim informacijama, koje bi imale neku važnost za strane obaveštajne službe", rekao je Ivanov u petak uveče stranim novinarima u Moskvi.

Ivanov je dodao da je Litvinjenko imao tako loš karakter da je otpušten sa posla zatvorskog čuvara u vreme dok je na čelu FSB-a bio aktuelni ruski predsednik Vladimir Putin. Ivanov je rekao da je Litvinjenko regrutovan u FSB iz redova zatvorskih čuvara, kada je veliki broj dobro obučenih agenata napustio službu i priključio se privatnom sektoru, a Služba imala problem da angažuje dobro obučen kadar. Za Litvinjenka je ruski ministar rekao da nije prošao pravu obuku, da nije vladao velikim intelektualnim sposobnostima i da je bio sklon provokativnom ponašanju, a da je u vreme njegovog otpuštanja bilo mnogo tvrdnji da je kršio zakon.

U to vreme Ivanov je bio zamenik direktora FSB-a, a direktor aktuelni predsednik Rusije Vladimir Putin, dugogodišnji službenik KGB-a. Ivanov je u ruskoj obaveštajnoj službi radio više od 20 godina, a 2001. imenovan je za ministra. "Za nas je Litvinjenko bio bezvredan, nismo marili šta kaže ili šta piše na samrtnoj postelji", rekao je Ivanov, naglašavajući da ga izveštavanje zapadnih medija o "slučaju Litvinjenko" podseća na hladnoratovsku propagandu.

Litvinjenko se u FSB-u bavio organizovanim kriminalom, a ruski sud u odsustvu ga je osudio na 3,5 godine zatvora, uslovno na godinu, zbog prekoračenja ovlašćenja sa primenom nasilja u operativnom radu i nelegalne nabavke eksplozivnih sredstava.

Litvinjenko je, sa još nekoliko kolega, na konferenciji za novinare u Moskvi 1998. godine izjavio da je dobio nalog FSB-a da navodno ubije biznismena Borisa Berezovskog, tada zamenika sekretara Saveta za bezbednost Rusije. Od 2001. godine imao je politički azil u Velikoj Britaniji, u koju je prebegao uprkos sudskoj zabrani napuštanja mesta boravka. U Londonu je umro 23. novembra uveče zbog, kako su saopštili britanski lekari, trovanja radioaktivnim polonijumom 210.

Ostale vestiArhiva