Naša zemlja stalno ime menja, ali osećaj za osvajanje medalja - nikada! Za 365 dana u 2006. srpski sportisti su pobrali čak 673 odličja sa svetskih, evropskih i balkanskih smotri, ali najveća pobeda možda je bila ona sa konačnim odredbama o nagradama za najuspešnije i stavljanjem sporta u Ustav Srbije.
Letos su plavi reprezentativci postali crveni, a prva, u čiju je čast svirana "Bože pravda", bila je Olivera Jevtić. Maratonka iz Užica je uzela srebro na EP u Geteborgu, a za njom su ka postoljima redom marširali i vaterpolisti, koji su trijumfovali na Fina Kupu, u Svetskoj ligi i na šampionatu Starog kontineta u Beogradu. Ženska odbojkaška selekcija je, sa formalnim sufiksom Crne Gore, osvojila bronzu na SP u Japanu, teniseri i teniserke su blistali (Novak Đoković sezonu završio kao 16. igrač planete, Jelena Janković je 12, Ana Ivanović 14). Već su ostvarene i neke od normi za OI u Pekingu (Jasna Šekarić, Stevan Pletikosić i Lidija Mihajlović u streljaštvu i Jevtićeva u atletici), a čak i u motosportu imamo ime za ponos, jer je Miloš Pavlović vlasnik profi licence za Formulu jedan.
Malo je mastila da se ispišu i uspesi karatista, rvača, džudista, biciklista, stonotenisera, dizača tegova, boksera, kik-boksera, šahista, bodibildera, skijaša, mačevalaca, trijatlonaca, modelara... A da će se medalje još dugo prenositi sa kolena na koleno, potvrdili su mladi vaterpolisti, prvaci Evrope iz Rumunije, strelci (četiri zlata i dva srebra), plivači (Ivan Lenđer, svetski prvak na 110 metara delfin i Čaba Silađi na 50 metara prsno), veslači...



FUDBALERI, KOŠARKAŠI...
PROSEK su ove godine pokvarili fudbaleri (poslednji, 32. u Nemačkoj) i košarkaši (plasman od 9-16. mesta u Japanu) sa debaklima na šampionatima sveta, dok su u mrežu loših rezultata i dalje upetljani rukometaši (deveti na EP) i rukometašice (14. mesto na EP).
Posebna priča su Zimske OI, gde su naši predstavnici u Torino otišli kao na izlet...

Ostale vestiArhiva