Prava pacijenata na zdravstvenu zaštitu neće se menjati ni u 2007. godini i biće identična kao i prethodnih godina, bez obzira na to da li je osnivač zdravstvene ustanove Republika Srbija, opština ili grad.

Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, koji je donet krajem prošle godine, predviđena je decentralizacija zdravstvene službe od 1. januara 2007. godine i sadašnje preuzimanje osnivačkih prava nad zdravstvenim institucijama je samo primena tog zakona, priča na početku razgovora za „Blic“ dr Vasilije Antić, pomoćnik ministra zdravlja.

To znači da će domovi zdravlja i apoteke, kao i određeni zavodi, biti osnovani na nivou opštine ili grada.

Određene zdravstvene ustanove, kao što su specijalizovane ili opšte bolnice, i dalje će ostati na nivou Ministarstva zdravlja, a visokospecijalizovane ustanove, kao što su klinički centri, instituti i klinike, biće osnovani od strane Vlade Srbije ako je u pitanju uža Srbija ili od strane autonomne pokrajine ukoliko su na njenoj teritoriji.


- Lokalna samouprava imaće veću mogućnost da obezbedi funkcionisanje zdravstvenih ustanova tako da za potrebe stanovništva usluge budu pristupačnije, a način rada ustanova bolji. Po prvi put će imati uticaja da planiraju lokalnu mrežu zdravstvenih stanica i ambulanti, a preko upravnog odbora moći će da utiču na kvalitet zdravstvene zaštite - objašnjava dr Antić.

S druge strane, trenutna situacija nije baš najpovoljnija za lekare, jer je većina njih uplašena zbog ovog preuzimanja, nastavlja on.

- S jedne strane to je opravdano, jer lekari nisu sigurni kako će se sve to odvijati, ali s druge je neopravdano zato što znaju da će lokalna samouprava insistirati na tome da građani budu zadovoljni zdravstvenom zaštitom. Mi smo to i hteli. Pohvaljujem izjavu gradonačelnika Beograda koji je rekao da će uložiti više novca u domove zdravlja, uticaće da građani što manje čekaju na preglede kod lekara, ali će se i truditi da uslovi za rad zdravstvenih radnika budu što bolji - ističe dr Antić.

Decentralizacija zdravstvenih ustanova znači da lokalna samouprava preuzima osnivačka prava i obaveze finansiranja tekućeg, investicionog održavanja - opremanje zdravstvenih ustanova, održavanje prostorija, medicinske i nemedicinske opreme i prevoznih sredstava, opreme u oblasti integrisanog zdravstvenog informacionog sistema i predlaganje organa upravljanja zdravstvenih ustanova.

- Što se tiče finansiranja plata za zaposlene, one će i dalje ići preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, a broj zaposlenih, razvoj zdravstvenih kadrova, nabavka opreme visoke tehnološke vrednosti, odobravanje određenih specijalizacija, definisanje programa zdravstvene zaštite ostaje funkcija Ministarstva zdravlja - precizira dr Antić.

Ukoliko opštine i gradovi ne preuzmu osnivačka prava nad zdravstvenim ustanovama do kraja ove godine, jer nisu u stanju da to urade, ostavljena je mogućnost da se u narednih pet godina osnivačko pravo nad domovima zdravlja vrši od strane republike, ali to je krajnja mera, upozorava dr Antić.

Prema uredbi o planu mreže zdravstvenih ustanova, od ukupno 54 zdravstvene ustanove u državnoj svojini koje obavljaju zdravstvenu delatnost na teritoriji Beograda određeno je 27 nad kojima grad ima osnivačka prava. U pitanju je 16 domova zdravlja, jedna apoteka, šest zavoda i četiri kliničko-bolnička centra. Za građane Beograda sistem ostvarivanja zdravstvene zaštite se ne menja.

Ostale vestiArhiva