Očigledne promene u svetskoj klimi uznemiruju naučnike, dok mnoge države neće da se uključe u rešavanje problema. Te države, i to uglavnom najveći zagađivači, nisu spremne da, na račun svoje ekonomije, doprinesu smanjenju efekta "staklene bašte". Najspremnija za promene je Evropska unija, koja pooštrava kriterijume za ispuštanje štetnih gasova.

Krajnji cilj konvencije UN o promeni klime je da se stvori mogućnost prirodi da se vrati u ravnotežu, odnosno u stanje u kakvom je bila u predindustrijsko vreme.

Iako iz finansijskih razloga mnoge države izbegavaju da ispune svoje obaveze, Evropska unija je samostalno otišla korak dalje, tako što je uvela trgovinu gasovima sa efektom staklene bašte, kaže za B92 šef odseka za praćenje kvaliteta vazduha i klimatskih promena u Agenciji za zaštitu životne sredine Tihomir Popović.

"To praktično znači da se svake godine napravi evidencija svih emitera u EU, i utvrđuje koliko je svaka članica EU emitovala u odnosu na kvote kojoj su joj dodeljene. Ukoliko je emitovala više - ona je dužna da na berzi praktično kupi kvotu od neke druge firme koja je manje emitovala i da podmiri svoje prekoračenje, a ukoliko je emitovala manje - ona ima pravo da tu kvotu proda drugoj kompaniji ili drugoj državi", kaže Popović.

U kontroli emisije štetnih gasova Srbija kasni bar deceniju i po u odnosu na Zapad. Evropa stalno menja i pooštrava propise, a - iako se u poslednje vreme više radi na dostizanju tih standarda - Srbija mora da pojača tempo, smatra Popović.

On navodi i da ekologija otvara nove privredne mogućnosti, ali da prvo što se očekuje od Srbije, koja teži članstvu u Evropskoj uniji, jeste da precizno evidentira koliko se sa njene teritorije ispušta gasova sa efektom staklene bašte.

"Status koji Srbija ima u okviru Konvencije UN o promeni klime je takav da ona za sada nema obaveze smanjivanja gasova sa efektom staklene bašte, ali ima interesenata za ulaganje u obnovljive izvore energije u Srbiji na taj način da bi neka zemlja, na osnovu efekta koji se postiže u Srbiji, smanjila svoj doprinos", kaže Popović.

Kvalitet vazduha se u Srbiji prati na više od 60 mernih mesta, ali za razliku od Evrope, na većini se evidentira samo dnevni prosek određenih parametara.

Automatske merne stanice, koje u svakom trenutku pokazuju kvalitet vazduha i omogućuju intervenciju u Srbiji se tek uvode. U Beogradu ih ima tri, u Pančevu četiri, u Boru dve i u Zrenjaninu na jednoj lokaciji.

Zahvaljujući Evropskoj agenciji za rekonstrukciju, tokom 2007. bi trebalo da se uvede automatsko praćenje kvaliteta vazduha na nacionalnom nivou. To će doprineti realnijoj slici kvaliteta vazduha u Srbiji, a sada dostupni podaci pokazuju da se vazduh koji udišemo ne razlikuje mnogo od evropskog proseka.

Zakon o zaštiti kvaliteta vazduha, koji bi trebalo da doprinese uređenju ove oblasti, već je u parlamentarnoj proceduri, ali će morati da sačeka poslanike budućeg saziva parlamenta.

Ostale vestiArhiva