Bez obzira na to što već godinama živi u inostranstvu, Dragana Mirković još iz detinjstva ima naviku da svaki Božić proslavlja u svom rodnom Kasidolu. Nakon proslave katoličkog Božića u Beču, poznata pevačica sa suprugom Tonijem i decom Manuelom i Markom dolazi u Srbiju u želji da naš praznik proslavi uz sve narodne običaje:

- Božić uvek proslavljam u Srbiji kod svojih roditelja. Od kada živim u Beču, uvek uoči pravoslavnog Božića sa suprugom Tonijem i decom dođem u Kasidol jer znam da ću tu moći da obeležim ovaj praznik uz sve narodne običaje ovog kraja. I zato nam je mnogo interesantnije da budemo ovde nego u gradu gde nemamo tu mogućnost da, na primer, napunimo sobu slamom i večeramo na podu, kao što se to u praktikuje u seoskim sredinama za ovaj praznik, a u skladu sa narodnim običajima.

Proslava počinje na Badnje veče, kada se po tradiciji badnjak unosi u kuću:

- Mi ritual unošenja badnjaka i slame u kuću obavljamo u letnjoj kuhinji. Moj tata predvodi ovaj običaj, a za njim idemo deca, suprug i ja. Nakon toga, mama iznosi večeru koja se služi na podu. Kao što možete da primetite, svi božićni običaji mnogo su više ispoštovani na selu - kaže Dragana i dodaje da je "specijalitet" te večeri obavezno mamina proja:

- Za Badnje veče na trpezi su samo posna jela. U mom kraju to su najčešće riba, riblja čorba, posna sarma, pasulj i, naravno, kolači. U našem domu proja je simbol Badnje večeri. Pravi je moja mama, a podeli je na onoliko delova koliko ima ljudi u kući. Svako njeno parče sadrži jedan specifičan simbol. Na primer, stavi se unutra bosiljak koji predstavlja simbol kuće. Stavljaju se i simboli ljubavi, zdravlja, novca i svega što je važno. Kada se deli proja, prvo parče uzima najstariji ukućanin, odnosno moj tata. Evo, recimo, moj sin Marko je prošlog Božića izvukao simbol novca. Takođe, za Badnje veče peče se hleb, ali nešto drugačijeg oblika. Umesto obične pogače, napravi se pletenica koja se daje mlađim ženskim osobama da bi imale dugu i bujnu kosu. Zato je ovaj hleb namenjen Manueli. Takođe, prave se i pogače u obliku ptičjeg gnezda radi zdravlja u kući.

Na dan Božića u Draganinoj porodici postoji i jedan "novokomponovani" običaj - igračke za decu:
- Za Božić sve je opet podređeno verskim običajima. Mi smo, doduše, uveli jedan novi ritual - božićne poklone. Znam da to nije narodna tradicija, ali meni je veoma važno da deca na taj način steknu sliku o Božiću i da mu se raduju. U Beču, recimo, božićna groznica traje dva meseca ranije. Tamo je sve u znaku tog praznika i mnogo više mu se pridaje značaja, pa sam želela da Manuela i Marko dožive naš Božić na isti način. Najčešće im kupujemo igračke jer ih to najviše oduševi.

Za božićni ručak uvek je na trpezi prase, ali i sarma, koju na poseban način priprema Gagina mama:
- Naravno, glavna hrana je prase i to je ono što je osnovno na trpezi. Uz to, moja mama pravi sarmu, ali ne onu klasičnu, već na njen način. To je, zapravo, više kuvano meso u kupusu, ali ja to volim više od sarme (smeh). Naravno, na dan Božića je i mnogo veći izbor kolača. Običaj moje mame, koji sada i ja prenosim na svoje potomke, je da se deca namažu po obrazima crnim vinom. To je, po verovanju, dobro za njihovo zdravlje. Ipak, najvažnije je da porodica bude na okupu i to je ono što predstavlja naš Božić - zaključuje Dragana.

Dragana: Običaj paljenja četiri sveće

Kao što je poznato, Dragana Mirković sa suprugom i decom slavi oba Božića. U prvi mah je, kaže Dragana, bila iznenađena koliko se u suštini načini proslavljanja malo razlikuju u pravoslavnoj i katoličkoj sredini.
- Jedina razlika je u tome što oni imaju običaj paljenja četiri sveće. Pre praznika, četiri nedelje pali se po jedna sveća nedeljno. Na Božić se pali četvrta i ona gori preko celog dana. Uživam u svim tim sitnicama, a naročito kada Marka i Manuelu vodim na predstave za decu koje se održavaju u vreme praznika. To su mjuzikli, bajke, ali su pozornice na ledu, glumci su na klizaljkama, a deca sve to gledaju bez daha.

Ostale vestiArhiva