Predstojeći izbori bili su povod da ponovo počne da se govori o nastavku pregovora, i to pre ispunjenja osnovnog uslova - hapšenja Ratka Mladića. Poruke koje su poslednjih meseci stizale od evropskih zvaničnika bile su jasne, a glasile su da je Srbija dobrodošla u EU, ali da haški uslov ostaje.

Putovanje Srbije ka Evropi zaustavljeno je 3. maja, kada je evropski komesar za proširenje Oli Ren javnosti u Srbiji preneo da je EU do daljeg prekinula pregovore jer haški begunac Ratko Mladić nije izručen.

Ren je tada objasnio i da je mu je glavna haška tužiteljka Karla del Ponte, u telefonskom razgovoru, saopštila da je njena ocena saradnje Srbije s Tribunalom negativna.

"Moram reći da je razočaravajuće to što Beograd nije uspeo da locira, uhapsi i izruči Mladića Hagu. Komisija zbog toga mora da prekine pregovore, a spremna je da ih nastavi čim Srbija postigne punu saradnju", rekao je tada Ren.

Tog 3. maja bila je razočarana i glavna haška tužiteljka. Razlog je obećanje premijera Srbije Vojislava Koštunice da će do kraja aprila Mladić biti u Hagu.

Na osnovu tog obećanja Srbiji je pružena još jedna šansa, pa je 5. aprila, posle mnogo natezanja, ipak održana druga runda pregovora. Kratko po objavi da su pregovori prekinuti, Karla del Ponte je na konferenciji za novinare rekla da ju je premijer Srbije obmanuo.

"To je tragedija, to je skandal. Koštunica mi je obećao da će ga uhapsiti. To je neprihvatljivo i dvolično. Ne znam da li danas znaju gde je, ali znam da su pre 10 dana ili dve nedelje znali tačnu lokaciju", rekla je ona.

Najveće razočaranje tog dana je pokazao potpredsednik Vlade Miroljub Labus, koji je podneo ostavku na tu funkciju.

"Poštovani gospodine predsedniče, podnosim ostavku na mesto potpredsednika Vlade. EU je danas suspendovala pregovore jer naša vlada, suprotno vašem izričitom obećanju, nije obezbedila političke uslove za nastavak pregovora. Time je izneveren jedan od najvažnijih interesa zemlje i građana Srbije", rekao je tada Labus.

Nema nastavka bez Haga

Krajem godine, na samitu NATO-a u Rigi, Srbija je dobila poziv da se priključi Partnerstvu za mir, a početkom decembra mogle su se čuti i najave iz Beograda da će EU, posle izbora u Srbiji, razmotriti mogućnost da obnovi pregovore.

Ipak, lideri EU su na samitu u Briselu zaključili da je Srbija dobrodošla, ali da nastavak procesa pridruženja ostaje uslovljen punom saradnjom s Hagom.

To je 15. decembra ponovio i Erki Tuomioja, šef diplomatije Finske, koja je u tom trenutku predsedavala Unijom. "Nema promene našeg stava. Puna saradnja s Haškim tribunalom ostaje uslov za pregovore. U isto vreme, Srbiji smo poslali snažnu podršku za nastavak evropskih integracija", rekao je Tuomioja.

"Naš stav je da je Srbija dobrodošla u EU. Nadamo se da će u Srbiji biti održani demokratski izbori i da će biti izabrana demokratska vlada. EU će potom pratiti i ocenjivati aktivnosti nove Vlade. Mi smo primili k znanju obećanja nekih lidera da će obaveze prema Hagu biti ispunjene", rekao je on.

Sporazum o stabilizaciji i pridruženju je ugovor kojim se utvrđuje program reformi koje država treba da ispuni kako bi stekla zvaničan status kandidata za članstvo u EU.

Ostale vestiArhiva