Bivši marksistički gerilac i revolucionar, veteran Hladnog rata na sovjetskoj strani Daniel Ortega (61) još jednom je položio zakletvu kao predsednik Republike Nikaragve.

Ortega se vratio na vlast 17 godina pošto su mu sunarodnici na izborima 1990. okrenuli ledja, umorni od žestokog gradjanskog rata protiv pobunjenika "Kontrasa" koji su uživali pomoć i podršku SAD.

Vodja Sandinista je poverenje glasača ponovo dobio na izborima novembra 2006. kada je obećao borbu protiv gladi, siromaštva i korupcije u čemu nisu uspele gradjanske vlade.

Medju prvima koji su na centralnom trgu glavnog grada Managve čestitali Ortegi posle polaganja predsedničke zakletve, bio je njegov ideološki istomišljenik, levičarski predsednik Venecuele Ugo Čaves koji Nikaragvi šalje pomoć u gorivu i veštačkom djubrivu.

Na ceremoniji proglašenja predsednika je u ime Vlade SAD bio sekretar za zdravstvo i socijalno staranje Majkl Livit.

Ortega je poželeo da Livitova poseta bude "prva od mnogih", a svoj razgovor telefonom sa predsednikom SAD Džordžom Bušom u ponedeljak opisao kao "veoma prijatan i pozitivan".

Ortega je prvi put došao na vlast 1979. pošto je zbacio vojnu diktaturu. Uspešno je vladao u vreme rata i američke blokade Nikaragve tokom 1980-ih.

Posle više od dve decenije, Ortega je sada rekao da je naučio iz svojih grešaka kakva je bila nasilna eksproprijacija zemljišta i da je odbacio radikalnu ekonomsku politiku. Obećao je Nikaragvancima pomirenje, nastavak saradnje sa SAD, i u govoru je često pominjao Boga iako sebe naziva socijalistom.

Zemlja tropskog područja, Nikaragva ima 5,14 miliona stanovnika, po prostranstvu je najveća država Srednje Amnerike, a po siromaštvu je na drugom mestu na zapadnoj hemisferi, iza najsiromašnijeg Haitija.

Oko 800 hiljada Nikaragvanaca je emigriralo zbog siromaštva i rata.

Glavni grad, Managvu, 1972. je razorio zemljotres i ona je i danas "ničija zemlja" ruševina i smeća.

Glavni izvozni artikal Nikaragve je kafa, 70 odsto stanovništva živi sa manje od dva dolara dnevno, a bruto domaći proizvod je oko 700 dolara po glavi stanovnika.

Ostale vestiArhiva