Pariz - Članovi Unije narodnog pokreta (UMP), francuske vladajuće partije, izabrali su Nikolu Sarkozija za svog kandidata za predsednika države. Ministarka odbrane Mišel Alio-Mari prethodno je zvanično odustala od kandidature za predsednika. "Razgovarala sam sa Sarkozijem. Prihvatio je moje stavove... Dajem mu podršku", izjavila je Alio-Mari u petak, dodavši da je njena odluka "slobodan izbor pun entuzijazma".
Sarkozi je posle jučerašnjeg kongresa UMP rekao da će ministarka odbrane imati značajnu ulogu u njegovoj kampanji. Tek što je Mišel Alio-Mari odustala, pojavio se nov nezavisni kandidat iz UMP Nikola Dipon-Enjan, koji bi da podeli pristalice stranke u prvom krugu predsedničkih izbora. Međutim, Dipon-Enjan nema ni približno isti uticaj i političku težinu kao ministarka odbrane, te njegova kandidatura neće smetati Sarkoziju kao što bi ga omela Mišel Alio-Mari.
Na kongresu-fešti UMP, koji je režirao Didije Freli sa televizije M6, iako se okupilo preko 50 hiljada pristalica Nikole Sarkozija, dovedenih sa osam železničkih kompozicija i preko 500 autobusa, nisu mu dali podršku sadašnji predsednik Vlade Dominik d’Vilpen, i predsednik Skupštine Žan-Lui Debre. Pored podrške ogromne većine članova stranke, Sarkozi ima iza sebe i dobar deo medija. Od pet najznačajnijih francuskih nedeljnika četiri ga ove nedelje stavljaju na prvu stranu: Ekspres, Nuvel Observater, L’Poen i Marijan. Sada ga nema u Pari maču, jer mu je on nedavno, prvi posvetio osam stranica uključujući i prvu. Pored toga, Sarkozija podržavaju i jedne od najtiražnijih dnevnih novina Figaro, kao i najgledanija televizijska stanica TF1.
Iako je još u opticaju četrdesetak kandidata koji su najavili da bi mogli da se kandiduju, za sada su jedino sigurni pored Segolen Roajal i Nikole Sarkozija, Fransoa Bajru, kandidat centrističke i najproevropskije UDF stranke, Mari-Žorž Bife kandidat Komunističke partije i, ako sakupi potpise podrške, ekstremni desničar Le Pen. Ne očekuje se da će biti oboren rekord iz 2002, kada je u prvom krugu bilo 16 kandidata. Prema poslednjim ispitivanjima javnog mnjenja Segolen Roajal i Nikola Sarkozi bi se našli u drugom krugu, daleko ostavivši ostale kandidate za sobom, u kome imaju podjednake šanse za pobedu.

Širaka bi podržalo 19 odsto Francuza

Sadašnji predsednik države Žak Širak nije poslao ni poruku, ni predstavnika na kongres UMP, jer bi to bio znak o njegovim namerama, dok on želi da se izjasni u poslednjem trenutku, krajem februara, ili čak prvih dana marta. Poslednji rok za predaju kandidature sa potpisima podrške je 16. mart. Prema ispitivanjima javnog mnjenja, samo 19 odsto Francuza podržava njegovu eventualnu kandidaturu, dok se 81 odsto protivi. Širakovom trećem mandatu ne idu u prilog njegove godine, jer bi na kraju trećeg mandata imao 80 godina.
Ukoliko bi se kandidovao i pobedio na izborima, Širak bi bio prvi predsednik Francuske sa tri mandata. De Gol je dao ostavku tokom drugog mandata, Pompidu je umro u prvom, Žiskar d’Esten nije izabran drugi put, a Miteran se nije kandidovao za treći. Najzad, ako bi Širak bio izabran i treći put on bi bio na čelu države čitavih 17 godina, što je suviše dug period za demokratska uverenja. Ipak, Mišel Alio-Mari, odustajući od svoje nezavisne kandidature, odgovarajući na pitanje da li će podržavati Sarkozija i ako se Širak kandiduje izjavila je: "To će biti nov značajan momenat, koji će naterati svakog da razmisli..."

Ostale vestiArhiva