Problem Haškog suda pratiće nas i u Novoj 2007. istom onom težinom koja nam je "lomila kičmu" od njegovog osnivanja. Cela situacija oko ovog suda dramatično se zakomplikovala posle dve smrti koje su se marta prošle godine dogodile među njegovim zidovima. Prvo je u pritvoru Haškog tribunala 5. marta sebi oduzeo život bivši lider krajiških Srba Milan Babić, da bi 11. marta umro Slobodan Milošević, bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije.

Celu situaciju odnosa Srbija - Hag dodatno je opteretila Evropska unija 3. maja kada je donela odluku o prekidu pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa SCG zbog nesaradnje sa Haškim tribunalom. Haški tribunal bio je u žiži naše javnosti i pred kraj 2006, kada je Vojislav Šešelj štrajkovao glađu zbog nepoštovanja osnovnih ljudskih prava jer mu je ovaj politički sud uskraćivao pravo da se sam brani.

U traganju za stavom građana o sudu kojem je očigledno cilj da dokaže kolektivnu krivicu Srba i da ih definitivno stavi "van međunarodnih zakona", pitali smo građane da li podržavaju ruski predlog da Haški tribunal treba ukinuti do 2010. godine? Prema onome što su odgovorili građani Srbije, 84,68 odsto građana smatra da je Haškom sudu, koji svom silinom međunarodnog uticaja želi da ponizi Srbe i Srbiju stvarajući preduslove za definitivno komadanje srpskih teritorija, već je odzvonio kraj. Naime, samo se 8,32 odsto građana usprotivilo ruskom predlogu o ukidanju Tribunala, a 7 odsto je uskratilo bilo kakav odgovor.

Od ispitanika je traženo da prokomentarišu činjenicu da su hrvatski zatočenici u Sheveningenu pušteni kućama da provedu s porodicama božićne i novogodišnje praznike, dok srpskim zatočenicima to nije dozvoljeno. Najviše građana Srbije, njih 81,90 odsto, opredelilo se za odgovor "da je to još jedan dokaz o dvojnim standardima suda".

Odgovarajući na pitanje o odnosu Haškog suda prema zatvorenicima različitih nacionalnosti i veroisposvesti, građani Srbije su procenili da je Tribunal najblagonakloniji pritvorenim Šiptarima, to smatra čak 84,55 građana. Ako se uzme u obzir činjenica da u Srbiji živi 82 odsto Srba, onda je ovu naklonost uočilo i dva odsto pripadnika drugih nacionalnosti.

Skoro jedinstveni u stavu bili su građani Srbije kada je u pitanju diskriminatorski odnos Tribunala prema Srbima zatočenim u haškom kazamatu jer je to potvrdilo čak 97,89 odsto građana. Kada je u pitanju najveća neutralnost Haškog tribunala prema zatvorenicima određenih nacija, najviše su je primetili građani Srbije u odnosu na Hrvate, čak je i diskriminatorski odnos Tribunala prema njima uočilo samo 0,40 odsto građana.

TELEFONSKA ANKETA

Ispitivanje javnog mnjenja Srbije obavljeno je telefonskim putem u periodu od 26. do 29. 12. 2006. godine. Anketom je bilo obuhvaćeno 757 ispitanika starijih od 18 godina. Anketirani su žitelji u sledećim mestima: Beogradu, Pančevu, Boru, Negotinu, Soko Banji, Despotovcu, Požarevcu, Šapcu, Kragujevcu, Ćupriji, Velikoj Plani, Zrenjaninu, Jagodini, Apatinu, Novom Sadu, Rumi, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Smederevskoj Palanci, Loznici, Valjevu, Gornjem Milanovcu, Nišu, Smederevu i Leskovcu.
Anketa je obuhvatila tri problemska pitanja i dva demografska. U anketi je učestvovalo 47,56 odsto muškaraca i 52,44 odsto žena. Anketom je bilo obuhvaćeno 1,19 odsto građana Srbije koji su u starosnoj dobi od 18 i 19 godina, dok je najviše ispitanika bilo zastupljeno u starosnoj dobi između 40 i 49 godina, 25,76 odsto. U anketi je učestvovalo 16,64 odsto građana u starosnoj dobi između 20 i 29 godina, kao i 18,63 odsto građana u dobi između 30 i 39 godina. U anketi je takođe učestvovalo 22,06 odsto građana koji imaju više od 50, a manje od 59 godina i 15,72 odsto starijih od 60 godina.

Ostale vestiArhiva