Glavni tužilac Rusije Jurij Čajka ne isključuje mogućnost da su bivšeg oficira ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) Aleksandra Litvinjenka ubili ruski državljani koji se nalaze u inostranstvu.

Čajka je rekao da ruski istražni organi žele da ispitaju ruskog oligarha sa azilom u Velikoj Britaniji Borisa Berezovskog i predstavnika čečenskih separatista Ahmeda Zakajeva, sa kojima je Litvinjenko u Londonu saradjivao, kao i suvlasnika bankrotiranog naftnog giganta "Jukos" Leonida Nevzlina, koji se nalazi u Izraelu.

Osim kratke izjave u kojoj je izrazio žaljenje zbog smrti bivšeg službenika FSB-a i konstatacije da ona ne odgovara predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, Berezovski od početka istrage uglavnom ćuti.
Nevzlin je rekao da mu je Litvinjenko, navodno, predao senzacionalna dokumenta o "Jukosu", zbog kojih su ga "neprijatelji iz Kremlja i hteli ućutkati".

"Imamo dokaze da je Nevzlin nelegalno dobio izraelsko državljanstvo i uz pomoć izraelskog advokata tražimo da mu se državljanstvo oduzme", rekao je Čajka.

Glavni tužilac Rusije je negirao da izmedju Moskve i Londona postoje nesporazumi, rekavši da se održava "aktivna saradnja".

U rusko Tužilaštvo stigao jw zahtev iz Velike Britanije za još jednom posetom britanskih istražitelja Moskvi u vezi sa ubistvom Litvinjenka.

"I mi smo zainteresovani da se to krivično delo reši, prvo jer je on gradjanin Rusije i drugo, jer mi imamo svoje verzije ubistva", rekao je Čajko.

Rusko Tužilaštvo tražilo je nedavno od Velike Britanije dozvolu da ispita više od 100 osoba u vezi sa smrću Litvinjenka. Zahtev je upućen na 110 stranica a do sada nisu navodjena imena potencijalnih sagovornika.

Agenti Skotland jarda boravili su u Moskvi, gde su razgovarali sa ruskim biznismenima Dmitrijem Kovtunom, Andrejom Lugovim i Vjačeslavom Sokoljenkom, koji su se sreli sa Litvinjenkom u Londonu u baru hotela "Milenijum", početkom novembra, neposredno pred njegovu smrt.

Litvinjenko je preminuo 23. novembra posle nekoliko nedelja provedenih u londonskoj bolnici, kako je naknadno saopšteno, zbog trovanja radioaktivnim polonijumom-210.

Bivši službenik FSB-a je prebegao u Britaniju, gde je dobio azil i državljanstvo i odakle je kritikovao poteze zvanične Moskve, zbog čega su zapadni mediji moguću odgovornost za njegovo ubistvo pripisivali ruskim obaveštajnim službama.

U Rusiji se Litvinjenkova smrt najčešće dovodi u vezu sa bliskim odnosima koje je održavao sa takodje odbeglim Berezovskim i čečenskim separatistima, koji su, navodno, želeli da stupe u posed "prljave" radioaktivne bombe.

Ostale vestiArhiva