To je druga tehnička runda pregovora Srbije i Evropske unije o o viznim olakšicama i readmisiji. "Gotovo 90 odsto sadržine oba sporazuma je prihvaćeno. Ostao je jedan mali deo, koji se odnosi na neke od razlika u odnosu na zakonsku regulativu i konzularna pravila koja postoje u EU vezano za vizne olakšice", kaže za B92 direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruženje EU Tanja Miščević.

Ona kaže da će, kada je reč o readmisiji, neka pitanja biti rešavana tek pošto sve ostale države Zapadnog Balkana završe pregovore.

"Tu pre svega mislim na situaciju i stanje u odnosu na bivše državljane SFRJ, koji u međuvremenu nisu stekli nijedno drugo državljanstvo, a ilegalno borave na teritoriji država-članica EU", kaže ona.

Tanja Miščević objašnjava da Srbiju čeka još jedna runda pregovora koja će najverovatnije biti održana početkom marta.

"I to će biti konačna runda kada ćemo se u potpunosti dogoviti i o svim preostalim elementima sporazuma, a zatim i potpisali tekst sporazuma jer je u cilju i nama i Evropskoj komisiji da sporazum što pre stupi na snagu i da se i olakšice primenjuju što pre za većinu naših građana", kaže ona.

Pregovorima je prethodila odluka Saveta EU 13. novembra 2006, kojom je Evropska komisija ovlašćena da pregovara o zaključenju Sporazuma o viznim olakšicama i Jedinstvenom sporazumu o readmisiji s državama Zapadnog Balkana.

Šreder: Više senzibiliteta

Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder izjavio je da tokom nemačkog predsedavanja EU Nemačka treba da insistira na nastavku pregovora sa Srbijom o potpisivanju Sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji sa EU, ali da je preduslov za to da nova vlada u Srbiji s više senzibiliteta pristupi saradnji s Haškim tribunalom.

"Takođe, ni Haški tribunal ne treba da preforsira novu Vladu i treba da joj ostavi nešto prostora za delovanje po tom pitanju. Ubeđen sam da će Nemačka uvek činiti napore da podstakne i potpomogne evropsku integraciju Srbije, onako kako smo to činili do 2005. i kasnije", ocenio je Šreder za Blic.

Prema njegovim rečima, neodložno je nastaviti pregovore jer će ta demonstracija dobre volje EU prema novoj vladi biti najbolji dokaz da je Srbija poželjna u EU, ali vreme ulaska zavisi od načina i brzine izvođenja reformi.

"Ne bi bilo celishodno davati prognoze jer je za te reforme potrebno vreme. Jedna stvar mora biti jasna svima u Srbiji, a to je da između realne evropske perspektive i spremnosti investitora da više ulažu u Srbiju postoji veliki stepen povezanosti", dodao je bivši kancelar Nemačke.

Gerhard Šreder je izjavio da Srbija mora da ispuni sve uslove kako bi pregovori o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruženju bili nastavljeni, uključujući saradnju s Haškim tribunalom.

U predavanju na beogradskom Fakultetu političkih nauka, na temu "Globalizacija i perspektive mirnog razvoja", on je rekao da Srbiji ne smeju biti postavljani dodatni uslovi za članstvo u EU i naveo da su demokratski procesi, nezavisno sudstvo, poštovanje ljudskih prava i dominantnost politike nad vojskom kriterijumi jednaki za sve.

Predavanju su prisustvovali ambasador Nemačke Andreas Cobel, dekan FPN-a Milan Podunavac i profesori tog fakulteta i studenti.

Ostale vestiArhiva