Pravoslavni vernici i Srpska pravoslavna crkva u petak slave Bogojavljenje, jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika. Bogojavljenje se proslavlja u spomen na dan kada je Duh sveti sišao na Isusa.
U prvoj godini njegovog javnog delovanja, Isus je otišao kod Jovana da ga ovaj krsti.

Kako podseća "Glas", posle krštenja, dok je Isus izlazio iz vode, Jovan je video kako se nebo otvara i Duh sveti, kao golub, sidje na Isusa i on ču glas: "Ovo je sin moj ljubljeni, koji mi je po volji" (Matej 3,17).

Taj trenutak predstavlja objavljivanje Bogočoveka i uvodjenje Hrista u mesijansku misiju. Dogadjaj se slavi kao Bogojavljenje.

Običaj je da se na Bogojavljenje vrše dva osvećenja vodom: uoći praznika u crkvi i na dan praznika na reci, ili u drugoj tekućoj vodi. Veruje se da je ta voda lekovita, pa se ona nosi kući.

Bogojavljensku vodicu nekada su pile trudnice da bi se lako porodile. U stara vremena osvećena vodica davala se bolesnicima koji nisu mogli da odu u crkvu na prićest. Vernici se, na Bogojavljenje, pozdravljaju rečima "Hristos se javi", a otpozdravljaju sa "Vaistinu se javi".

Nekada se smatralo da su dani pogodni za venčanja poćinjali od Bogojavljenja.

Od Božića do Bogojavljenja mrsni su dani, mrsi se i sredom i petkom, ali se dan uoči Bogojavljenja, na Krstovdan, posti ma koji dan bio.

Dani od Božića do Bogojavljenja u narodu se zovu "nekršteni".

Veruje se da se, u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, na tren otvara nebo, da se krste (ukrštaju) vetrovi što duvaju zimi sa onima što duvaju leti i da sva voda postaje sveta, a da će Bog svakome, u taj čas, dati što zatraži.

Od pre desetak godina obnovljen je stari običaj da se u reku baci krst, a mladići se takmiče da do njega stignu i prvi ga uhvate.

Ostale vestiArhiva