Pojava "velike dece" i "produženog detinjstva" u Srbiji sve je rasprostranjenija. Finansijska kriza, emotivna vezanost i teško nalaženje posla najčešći su razlozi dugog zadržavanja u porodici.

Neretki su primeri onih koji imaju više od 30 godina i žive sa roditeljima koji ih izdržavaju. Oni nemaju nameru da sami preduzmu nešto, sve pod izgovorom da su prilike takve. Dok se zavisnost od roditelja na neki način podrazumeva za vreme školovanja, ona se nastavlja i kada se deca zaposle.

Život pod sopstvenim krovom i emancipaciju od roditelja mladi ljudi u nekim zemljama na zapadu počinju mnogo ranije. Najtipičniji primer su anglosaksonske i skandinavske zemlje. Iz potrebe ili kulture dosta polažu na negovanje individualnosti.

Kroz različite kredite i otvaranje tržišta rada žele da stvore odgovorne članove društva. Španija, Portugalija i Italija sličnije su srpskom društvu po ovom pitanju, dok u SAD postoje posebne olakšice.

U Srbiji je tradicionalno održavanje više generacija na okupu. Posledice koje će zbog ovoga snositi pri formiranju vlastite porodice nisu zanemarive.

Osamostaljivanje ne znači samo odvajanje u zasebnu stambenu jedinicu. Neophodna je psihička i fizička zrelost, poverenje, iznad svega odgovornost, ali i još mnogo toga, kako bi se neko osamostalio u pravom smislu reči.

Ostale vestiArhiva