Sunčevi zraci sporo su, na Krstovdan 2007. godine, osvajali vrh Mokre gore, obasjavajući Istok, grad na Kosmetu. Vremešna Stana Bojić, stojeći ispred dvospratne novoizgrađene kuće komšije Jakova u naselju Ljug, smeštenom na brežuljku iznad centra grada, nestrpljivo se osvrtala oko sebe.
- A, vidiš li negde Radmilu - cimajući za rukav sina pitala ga je šapatom, dok je pogledom tražila poznato lice u okupljenoj gomili ljudi.

- Može biti da se i promenila, nisam je videla od rata - reče Stana više za sebe, popravljajući maramu na sedoj glavi.
- A mora doći... Obećala je. Pa, nije još videla novu kuću - nastavi ona samu sebe da ubeđuje da će uskoro videti komšinicu sa kojom ju je rat 1999. godine razdvojio.

- Pa sinovi su joj dolazili - ubaci se u Stanin monolog komšija Sreten.
- Lepe su nam kuće Rusi napravili, nema šta! - sa rukama prekrštenim na leđima zaključi on.
- Da, ali da li će Albanci da nam daju posao! Gde će deca da nam idu u školu. E-e-e, to je ono..! Ko ti kaže da posle ovog sa statusom neće da nas ponovo napadnu - zabrinuto reče čovek pored Sretena.

- Boga mi, ja sam evo mesec dana ovde i silazila sam i u grad u prodavnicu. Čudno gledaju, nije im jasno - ali me ne diraju. Ja njima kažem dobar dan, oni meni mirdita, al' me usluže - odsečno će na ovo Ljubinka (62) i nastavi:
- Kad sam došla u kuću, Albanka, moja stara komšinica, svratila je i pitala da li šta treba da mi donese.

- Pa kad su tako dobri, što su nam sad novih 11 kuća obili i pokrali, od kad smo rešili da se vratimo - brecnu se zabrinuti čovek.
- Vidi kako nas gledaju - pokaza glavom na dva policajca Albanca, koji su se dosađivali na temelju srušene srpske kuće.
- Slušaj, ako nas neće ovde, zašto su onda dozvolili da se kuće prave? Mene iz moje kuće više niko neće da otera, jedino da me ubiju! Al' i njima je jasno da moraju, da ne mogu bez nas. Svet neće da im da da nas više teraju iz naših kuća - odsečno završi svoje izlaganje Ljubinka.

- Ma narode, uzdam se ja u Ruse. Ne bi Putin ovoliku delegaciju slao čak iz Moskve da ne misli ozbiljno da sačuva Kosovo. Pogledaj šta ih, Ih, bre, Rusi su to! Sila! - uzbuđeno reče Sreten videći da je delegacija iz Moskve stigla.

Moskovsku delegaciju, bez čije donacije ne bi bila izgrađena 71 kuća za Srbe povratnike u Istoku, selu Blagaču i Osojanima, dočeka srpska pogača, so i rakija. Suze u očima Srba i oduševljenje dolaskom darodavaca kulminiralo je kad je ruski zvaničnik njihovu odluku da se vrate u svoje domove nazvao "hrabrim gestom i herojstvom".

- E kad oni imaju veru u nas, što da je i mi nemamo. Što da se plašimo Albanaca. Ovo je moje koliko i njihovo - odrešito izjavi Ljubica.

Podalje od gužve, Dragana Ljušić stoji sa decom - Angelinom (11) i Jovanom (9).
- Dovela sam ih da provedu raspust u našoj novoj kući. Muž i ja smo od 1999. u Mitrovici i ako se stvore uslovi za posao i da deca mogu u školu normalno, vratićemo se. Zasada probavamo da živimo ovde - stidljivo kaže Dragana.

Zadovoljna je novim domom, a raduje se i što je videla stare komšije koji su se već vratili u Istok.
- Generacije naše su potekle odavde. Ali i strah je veliki i za bezbednost i za egzistenciju - kaže ona.

Od 47 kuća, koliko je obnovljeno i sagrađeno ruskim donacijama u Istoku, 20 je već useljeno. Neki su stisnuli zube, kako kažu, i cele porodice vratili na ognjište, dok se drugi još pribojavaju da se ne ponovi sve ono što su već iskusili, pa pokušavaju da žive istovremeno na dva mesta.

U međuvremenu, baka Stana je dočekala svoju Radmilu. Zagrljene u čvrstom zagrljaju plakale su jedna drugoj na ramenu. U Radmilinim šakama čvrsto stegnuta stara fotografija, slikana davno na pragu njene stare kuće. Na njoj njih dve, samo devet godina mlađe i nasmejane.

- Moja Stano, da li ćemo opet živeti kao nekad... 'Oće li me u mojoj grudi sa'raniti ili će mi se i kosti po tuđini potucati ko što se potucam ovih devet godina.. - tražila je Radmila odgovor. U predvečerje ovog Krstovdana na Kosmetu ruska delegacija je krenula put Moskve. Iza njih su ostali Srbi povratnici u novim kućama izgrađenim i u selu Blagač, (Đurakovac) i u Osojanima, sagrađenih od istih donacija, u koje su se pre sedam dana uselili.

Inicijator ovog projekta, koji je trajao skoro tri godine, bilo je Društvo srpsko-ruskog prijateljstva, a pomoć pri realizaciji projekta pružili su Srpska pravoslavna crkva i Koordinacioni centar Vlade Srbije. Iza njih ostale su velelepe kuće sa hrabrim stanarima.

Ostale vestiArhiva