Brisel, Beč - Šef austrijske diplomatije Ursula Plasnik stavila je Srbiju na dnevni red današnjeg samita Evropske unije u Briselu, a austrijske diplomate tvrde da je to učinjeno da bi se Srbiji dalo na znanje da je svetu i dalje stalo do nje.
- Znali smo da će ova godina biti teška za Srbiju. Odluke o državnom statusu su neke od najdelikatnijih koje međunarodna zajednica treba da razmotri i reši i postoji još nedovršenih pitanja - rekla je Plasnik juče na konferenciji za novinare u Beču, aludirajući pre svega na pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije.
Ministarka spoljnih poslova Austrije, koja je predsedavajući EU, izjavila je da će o Srbiji biti raspravljano tokom ministarske večere, što je ustaljena praksa na marginama samita EU. Austrija će danas od lidera EU u Briselu zatražiti da ponove deklaraciju ministara spoljnih poslova iz marta, u kojoj se navodi da je budućnost zemalja zapadnog Balkana u Uniji. Posebna rasprava o Srbiji u sklopu susreta vođa EU u Briselu ima za cilj da se obezbedi "puno ugrađivanje miroljubive i napredne Srbije u porodicu evropskih nacija", kako glasi jedna od ključnih poruka Srbiji u pripremljenoj deklaraciji samita EU o zapadnom Balkanu.
Posebna rasprava lidera Evropske unije o Srbiji, kako javlja Beta, ima i za cilj da se vlastima u Beogradu pomogne da prevaziđu sadašnji zastoj u toj integraciji. Time bi se otklonile i neke bojazni da bi Srbija, kao "potpuno evropska i ključna zemlja za stabilnost Balkana", mogla da se okrene nekim drugim moćnim svetskim centrima izvan EU, ako bi njeni interesi, posebno kada je Kosovo u pitanju, bili ozbiljno ugroženi i ako bi se Srbija objektivno našla u izolaciji.
Evropi to nikako nije u interesu, što je stavljeno do znanja i u nekim sasvim internim analizama unutar institucija Evropske unije. U njima se predočava da se zbog toga mora učiniti ozbiljan napor unutar evropske dvadeset petorice da se nađu načini za brzo i opipljivo pospešenje odnosa EU i Srbije u svim sektorima u kojima je to moguće. Zvaničnici u EU ističu da se pregovori o stabilizaciji i pridruživanju s Beogradom nikako ne mogu nastaviti sve dok ne bude uspostavljena potpuna saradnja s Haškim sudom, a to znači dok se Ratko Mladić ne nađe u Hagu, ali se ipak naglašava i da postoje druga područja na kojima se saradnja može i mora normalno razvijati i jačati.
Procene u krugovima EU govore da bi Srbija brzo bila u stanju da oživi svoje ekonomske i ljudske potencijale i vrednosti, tako da bi, uz Hrvatsku, postala ozbiljan oslonac i valjan partner Evropskoj uniji, činilac stabilnosti na Balkanu i pre nego što bi postala članica EU. Austrijsko predsedništvo EU, većina članica Unije, visoki predstavnik Havijer Solana, ali i NATO i Vašington, ubeđeni su da je brzo ugrađivanje u Evropsku uniju jedini način da se Srbiji udahnu nova nada i perspektiva, jer bi to značilo da će se Srbiji istinski pomoći da se izvuče iz teške unutrašnjepolitičke i socijalno-ekonomske situacije, stalne pretnje dolaska na vlast antievropskih snaga, razočaranja ne malog dela srpskog stanovništva i u politiku demokratskih vlasti i u iskrenost namera Evrope i SAD da zaista podrže oporavak Srbije.
Većina zvaničnika i analitičara u Briselu saglasni su u oceni da će, posebno posle nezavisnosti Crne Gore, način rešavanja statusa Kosova biti presudan za to da se i srpska politička elita, vlasti i narod razuvere da Evropa i SAD imaju jedna merila prema Srbima, a druga prema nekim drugim narodima i njihovim interesima. To znači da se mora preokrenuti politička logika koja je ili stvarala utisak, ili objektivno, a nekada i neželjeno, vodila stalnom "kažnjavanju" Srbije, uz večito objašnjenje da se ne može zaboraviti ono što je učinio režim Slobodana Miloševića.
U institucijama EU došlo se do zaključka da se ne sme ostaviti utisak da je "Evropa zaboravila" da na vlasti u Beogradu više nije Milošević, već demokratske snage, dakle predstavnici ogromne većine naroda koji je i uklonio njegov režim. Izgleda da su se tu podudarila i mišljenja EU i administracije u Vašingtonu, čiji je stav da "Srbija neće biti napuštena" i da "Tadić i Koštunica ne smeju platiti za ono .

TADIĆ: Karla del Ponte treba da bude umerenija

Obrenovac - Nedozvoljivo je da se bez valjanih informacija odgovornost prebacuje na pojedine delove sistema bezbednosti. Zahtevao sam od Karle del Ponte da bude mnogo pažljivija u svojim izjavama - izjavio je juče predsednik Srbije Boris Tadić, posle obilaska 305. inženjerijske brigade.
On je, odgovarajući na novinarsko pitanje u vezi s kočenjem procesa integracija zbog nesaradnje s Haškim tribunalom, ponovio da je obaveza Srbije da poštuje međunarodni pravni poredak. Predsednik je istakao da je interes Srbije da kompletan sistem bezbednosti bude integrisan u nastojanjima da ispuni svoje međunarodne obaveze, ali je upozorio i na to da je opasno nekritičko optuživanje službi bezbednosti "bez valjane analize".

Ostale vestiArhiva